Erdoganov "švedski put" turske EU kandidature

Za Medija centar Beograd piše: Dragan Bisenić/31. jul 2023.

Turski zaokret u stavu prema švedskom članstvu u NATO nije bio toliko iznenađujući potez. Turska nikada nije rekla da neće dozvoliti Švedskoj ulazak u NATO, već je postavila uslove, od kojih su se neki menjali, tako da je na kraju presudnu ulogu imalo američko odobrenje da se Turskoj isporuči 40 lovaca F-16 i remontuje duplo više. Ono što jeste bilo iznenađenje, bio je zahtev turskog predsednika Erdogana da se konačno Turskoj otvori put u Evropsku uniju. Turski predsednik rekao je na konferenciji za štampu da Brisel treba da očisti put za pristupanje Ankare Evropskoj uniji, pre nego što njegova zemlja odobri kandidaturu Švedske za članstvo u NATO. Erdoganova izjava, koja je iznenadila diplomate, usledila je uoči samita NATO-a u Litvaniji, gde je na dnevnom redu članstvo Švedske.

„Prvo, očistimo put Turskoj u Evropskoj uniji, a zatim očistimo put za Švedsku, kao što smo utrli put za Finsku“, rekao je Erdogan na konferenciji za novinare. Erdogan je rekao da je vreme da se reaguje na dugom zastoju nastojanja Turske za pridruživanje EU. „Turska čeka na kapiji Evropske unije već više od 50 godina“, rekao je on, a „skoro sve zemlje članice NATO-a su zemlje Evropske unije“.

„Podržavam ambicije Turske da postane članica Evropske unije“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima u Vilnjusu, ne ulazeći u detaljnu procenu Erdoganovih komentara.

Evropska komisija, međutim, brzo je otklonila ideju da su pristupanje EU i članstvo u NATO-u nekako isprepleteni, insistirajući da su ta dva procesa „odvojena“ i da se dešavaju „paralelno“.

Iako su institucije EU radile na produbljivanju saradnje sa NATO, čije se sedište takođe nalazi u Briselu, one vode računa da ne prikažu obe organizacije kao preklapajuće ili komplementarne na bilo koji način, imajući u vidu da četiri zemlje EU – Kipar, Irska, Austrija i Malta – brane princip neutralnosti.

„Evropska unija ima veoma strukturiran proces proširenja, sa veoma, vrlo jasnim nizom koraka koje treba da preduzmu sve zemlje kandidati, pa čak i one koje žele da postanu zemlje kandidati“, rekla je zamenica glavnog portparola Evropske komisije, Dana Spinant. "Ne možete povezati dva procesa."

U Berlinu je nemački kancelar Olaf Šolc ponovio poruku Komisije i odbacio Erdoganov pokušaj povezivanja, tvrdeći da ova dva pitanja nisu povezana. „Zbog toga, mislim, ne bi trebalo da to posmatrate kao koherentno pitanje“, rekao je Šolc.

Ambicija Turske da postane deo EU bila je dugačak, krivudav put, bez manjka dramatičnih uspona i padova. Zemlja je prvi put podnela zahtev za pridruživanje tada zvanoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) još 1987. godine, ali je proglašena formalnim kandidatom tek 1999. godine, na veliku frustraciju Ankare.

Pregovarački okvir je usvojen 2005. godine i bio je propraćen referencama na vladavinu prava, "apsorpcioni kapacitet" bloka, značaj "dobrosusedskih odnosa" i moguću suspenziju pregovora.

U godinama koje su usledile, Turska je, pod Erdoganovim vođstvom, uspela da otvori 15 od 35 poglavlja koja treba da budu završena u procesu proširenja, koji je notorno zamršen i naporan. Samo jedno poglavlje – nauka i istraživanje – uspešno je zatvoreno.

„Proces pristupanja svake zemlje kandidata zasniva se na zaslugama svake zemlje“, rekla je Dana Spinant. „Ritam narednih koraka (...) određen je napretkom i radom zemalja kandidata kako bi ispunile ciljeve ili korake koji su zacrtani“ .

Poređenja radi, pristupanje NATO-u je relativno jednostavno, što dokazuje rekordno brzi ulazak Finske. Švedska je ispunila sve tehničke kriterijume za pridruživanje alijansi i njenu kandidaturu sputavaju politički razlozi Turske, koji se odnose na prisustvo kurdskih militanata u toj nordijskoj zemlji.

Dugogodišnja kandidatura Turske za članstvo u Evropskoj uniji, od 2018. u praktičnom je zastoju.

U međuvremenu, izveštaj Evropske komisije o proširenju za 2022. oslikava sumorne izglede nade Turske u EU jer je izazvao „ozbiljnu zabrinutost u vezi sa kontinuiranim pogoršanjem demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i nezavisnosti pravosuđa“, pitanja koja su zaoštrila odnose između EU i Turske nakon pokušaja državnog udara 2016. i referenduma iz 2017. Godine.

Erdogan nije zaboravio tursku kandidaturu, kako je moglo da se vidi u pojedinim komentarima njegove poslednje izjave, Naprotiv, Erdogan redovno podseća Evropsku uniju na neprihvatljiv turski status. Povodom odluke EU da dodeli Ukrajini status kandidata, Erdogan je izjavio da Turska ceni napore Evropske unije da uključi Ukrajinu u blok, i pozvao Brisel da pokaže istu osetljivost za proces pridruživanja Turske i to na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani u glavnom gradu Ankari. Erdogan je rekao da bi Turska, koja je decenijama kandidat za članstvo u EU, podržala svako proširenje NATO-a i EU. „Mi cenimo napore da Ukrajina dobije članstvo u EU. Ali pitam članice EU, zašto vas zabrinjava članstvo Turske u EU?“ rekao je. On je pozvao blok da pokaže „istu osetljivost“ koju je pokazao za kandidaturu Kijeva za članstvo u zahtevu Turske, i osudio zemlje članice da „nisu iskrene“. „Hoćete li Tursku staviti na svoj dnevni red kada neko napadne i nas“,upitao je Erdogan.

Erdogan je 2021. izjavio da „uprkos dvostrukim standardima i preprekama, Turska zadržava svoj odlučan stav da se pridruži Evropskoj uniji“, kritikujući Brisel što u pisanoj poruci na Dan Evrope nije pozvao zemlje kandidate na konferenciju o budućnosti Evrope.

„Turska zadržava svoj odlučan stav i napore ka svom strateškom cilju članstva u Evropskoj uniji, uprkos dvostrukim standardima i preprekama sa kojima se suočava. Članstvo Turske će utrti put ka usponu Evrope koja je efikasnija na regionalnom i globalnom nivou, koja daje nadu ne samo svojim građanima, već i ljudima njenog susedstva, kao i celom svetu“, navedeno je u Erdoganovoj izjavi.

Podsećajući da Turska obeležava 9. maj, proglašenje Šumanove deklaracije kao „Dan Evrope” od odobravanja njene kandidature za članstvo u EU 1999. godine, Erdogan je naveo da je EU dala značajan doprinos uspostavljanju mira, stabilnosti i prosperiteta na našem kontinentu i šire.

„Međutim, Unija se u poslednje vreme suočava sa brojnim izazovima kao što su izbeglička kriza, islamofobija i ksenofobija, finansijske i fiskalne krhkosti, povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva iz članstva i pandemija korona virusa. Prevazilaženje ovih problema, koji ugrožavaju Uniju i njenu budućnost, zavisi od solidarnosti, saradnje i povratka hrabre i inkluzivne perspektive“, rekao je on.

Glavna prepreka EU na putu da postane snažan globalni akter je nedostatak strateškog strpljenja i vizije i potrebno je da preispita svoje mehanizme donošenja odluka, novu institucionalnu strukturu, novu viziju i novi inkluzivni diskurs, ocenio je Erdogan.

Erdogan smatra da je „Turska, kao deo Evrope sa istorijskog, geografskog i ljudskog aspekta, spremna da ispuni svoj deo u rešavanju problema sa kojima se Evropska unija suočila i povećanju efikasnosti Unije. Očigledno je da Unija ne može da izdrži snažno, bez doprinosa i podrške naše zemlje“.

Erdogan je kritikovao EU zbog neispunjavanja obećanja u vezi sa procesom pridruživanja Turske, rekavši: „Neke zemlje članice su svoje bilateralne probleme sa Turskom prenele na koridore EU i stoga su odnosi Turske i Evropske unije zarobljeni, a kapacitet Unije da se bori protiv globalnih izazova je oslabio. Želimo da Evropska unija pokaže svoju sposobnost da razvija svoje odnose sa Turskom zasnovane na međusobnom poštovanju i poverenju, sa strateškom tačkom gledišta i zdravim razumom“. Ovde, Erdogan verovatno misli na Nemačku i Francusku koje su zbog zahteva Kipra pooštrile svoje kriterijume prema Turskoj.

Dok je Turska mesecima opstruisala kandidaturu Švedske za članstvo, turski predsednik je prvi put napravio korelaciju između gotovo davno zaboravljene kandidature Turske za EU i ulaska Švedske u NATO. Odmah je postavljeno pitanje, zašto Erdogan u ovom momentu skreće pažnju na turski odnos sa Evropskom unijom, iako je ovde reč o članstvu u NATO. Sama formulacija je, međutim, nejasna. Erdogan je rekao da želi da Brisel „otvori vrata EU“ za Tursku, ne precizirajući šta to podrazumeva. A to bi moglo da znači bilo šta – od nadogradnje sporazuma o slobodnoj trgovini do samo izjava političke podrške.

Erdogan je to povezao jednom slobodnom rečenicom, koja može, a i ne mora da bude adekvatna analogija, rekavši da su “skoro sve” zemlje članice NATO, istovremeno i zemlje Evropske unije.  “Skoro sve”, ali ne sve.

Poznavaoci turskih prilika ukazuju da „on jednostavno pregovara – a ovako Erdogan pregovara“. „Erdogan zna da je Vilnjus šansa kada može da izvuče maksimalne ustupke od zapadnih partnera. Jedan diplomata iz istočne Evrope rekao je  da će on „iskoristiti trenutak da iz ove situacije iscedi svaku kap i da će baciti loptu Švedskoj – čineći je taocem vlastitih antiterorističkih zakona“.

Na drugoj strani, Erdogan često govori da je većina Turska za ulazak u Evropsku uniju. Ta činjenica bila je važna u veoma tesnoj pobedi nad protivkandidatom Kemalom Kiličdarogluom, koji je imao jasno profilisan proevropski program. Erdogan sada želi da se obrati i tim biračima i pokaže da on nije protiv Evropske unije, nego da stvari stoje obrnuto – Evropska unija je protiv Turske. Istovremeno, u ovoj izjavi prepoznaje se najava spremnosti Turske da snažno postavi pitanje svoje kandidature, posebno na jesen, kada Evropska komisija objavi novi izveštaj  o proširenju, u kome se ne očekuju značajna poboljšanja.

Autor je novinar, publicista i bivši diplomata