Predstavljanje godišnjeg izveštaja Ljudska prava u Srbiji 2023.

Predstavljanje godišnjeg izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava

Sveobuhvatne izveštaje o stanju ljudskih prava u Srbiji Beogradski centar za ljudska prava objavljuje od 1998. godine. Izveštaj Ljudska prava u Srbiji 2023. je 26. po redu godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u našoj zemlji. Kao i prethodni izveštaji, i ovaj predstavlja pregled i presek stanja, i osvrt na najvažnija dešavanja i pojave u srpskom društvu u brojnim oblastima.

Događaji koji su obeležili 2023. godinu i još jednom pokazali duboku krizu u kojoj se nalazi naše društvo jesu dva masovna ubistva koja su se desila početkom maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3. maja i masovno ubistvo u selima Malo Orašje i Dubona u okolini Mladenovca 4. maja.

Nasilje u našem društvu je logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba, a koji često dolazi i od strane noslilaca najviših državnih funkcija i predstavnika institucija. Skoro u potpunosti je urušen princip podele vlasti, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u odnosu na druge dve grane vlasti, predsednik države često je delovao van svojih ustavnih ovlašćenja. Neefikasnost pravosuđa dovela je do gubitka poverenja građana u pravosudni sistem.  Rad parlamenta je u 2023. godini obeležen brojnim zloupotrebama parlamentarnih pravila. Sada već uobičajeno, i 2023. godina je bila izborna godinam a vanredne izbore održane 17. decembra pratile su brojne neregularnosti za koje je izostao odgovor pravosudnih institucija.

Srbija se na CIVICUS Monitor listi i dalje nalazi u kategoriji zemalja kojima su osnovne slobode opstruirane, prostor za delovanje organizacija civilnog društva drastično je sužen, a pojedincima i organizacijama koje imaju kritički odnos prema vlastima upućuju se pretnje. Novinari trpe sve veći pritisak, napadi i uvrede upućene novinarima koji iznose kritičke stavove u odnosu na vlast su sve učestaliji. Veliki problem za novinare i medije predstavljaju SLAPP tužbe sa enormnim finansijskim odštetnim zahtevima.

Srbija se nalazi među evropskim državama sa najvišim stopama rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i među državama sa najvećim nejednakostima u dohotku. Nazaduje i po pitanju rodne ravnopravnostri i prema izveštaju fondacije Svetski ekonomski forum (WEF) iz 2023. godine, u poređenju sa 2022. godinom pala je sa 23. na 38. mesto po indeksu rodne ravnopravnosti. Žene u Srbiji imaju veće prepreke za ulazak na tržište rada ili ponovni ulazak na tržište rada u odnosu na muškarce, dok su neki od glavnih uzroka nezaposlenosti među ženama u Srbiji diskriminacija, obrazovanje, rodno slepe/neutralne politike, neusklađenost između obrazovanja i zahteva tržišta rada i ravnoteža privatnog i profesionalnog života. U 2023. godini u porodičnom nasilju u Srbiji je ubijeno 28 žena.

Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji je i dalje izrazito težak. Kasni se sa velikim brojem aktivnosti koje su predviđene akcionim planovima za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom dok za Strategiju deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici koja je usvojena 2022. godine ni u 2023. godini nije usvojen prateći akcioni plan. Srbija se nalazi na 26. mestu u Evropi, kada je reč o poštovanju ljudskih prava i punoj ravnopravnosti LGBTI populacije prema istraživanju ILGA Europe, što predstavlja pad za tri mesta u odnosu na 2022. godinu.

Na predstavljanju izveštaja Ljudska prava u Srbiji 2023. su govorili:

• Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava

• Dušan Pokuševski, programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava i urednik izveštaja

• Ivan Protić, autor izveštaja

• Nevena Vučković Šahović, autorka izveštaja, Centar za prava deteta

https://bahis.cz/