Međunarodni dan borbe protiv femicida

Konferencija za medije Autonomnog ženskog centra

Šta je sve potrebno uraditi kako bi se sprečili slučajevi femicida u Srbiji? Da li je femicid bilo moguće sprečiti? Ovo su pitanja koja se često postavljaju kada se dogodi ubistvo žene u Srbiji.

Dok je aktuelnim predlozima izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo povećanje zaprećenih kazni za nasilje u porodici sa ciljem sprečavanja femicida, stav Autonomnog ženskog centra je da su potrebna sistemska unapređenja i izmene, ne samo krivičnih zakona već svih onih zakona i podzakonskih akata kojima se utiče na živote žrtava rodno zasnovanog nasilja.

Istraživanje o Poštovanju minimalnih prava žrtava rodno zasnovanog nasilja prilikom prijavljivanja i procesuiranja nasilja je rezultiralo istim zaključcima do kojih se dolazi u analizama slučajeva femicida – da i pored svih zakona, protokola i drugih podzakonskih akata kojima je unapređena zaštita žrtava rodno zasnovanog nasilja, zaštita i dalje zavisi od činjenice kom profesionalcu u sistemu zaštite će žrtva da se obrati za pomoć. Istraživanje je potvrdilo da postoje žrtve koje su imale pozitivna iskustva da su poštovana njihova prava i dostojanstvo prilikom prijavljivanja i procesuiranja nasilja, ali i da postoje žrtve koje su doživele neprofesionalno, neetičko i/ili protivzakonito postupanje predstavnika institucija, zbog čega su bile onemogućene da ostvare pravo na zaštitu.

Analiza slučajeva femicida u Srbiji u periodu od 2011. do 2023. godine, koji su objavljeni na platformi Femicid memorijal, kao i zaključci o sistemskim propustima koji su se mogli utvrditi u pojedinačnim slučajevima ubistava žena u Srbiji su, zajedno sa rezultatima gore navedenog istraživanja, predstavljali osnov za predloge i komentare koji su dostavljeni Ministarstvu pravde u okviru javne rasprave o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika. Takođe je pokrenuta inicijativa za unapređenje položaja dece čije su majke žrtve femicida, te je ukazivano na naučnu neutemeljenost i štetnost korišćenja koncepta „otuđenje od roditelja”, zanemarivanjem pitanja sigurnosti i bezbednosti maloletne dece prilikom viđanja sa nasilnim roditeljem.

Godišnja analiza slučajeva femicida takođe pokazuje da u onim lokalnim samoupravama u kojima  Grupe za koordinaciju i saradnju ne postupaju dovoljno efikasno kao preventivni mehanizam u skladu sa odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, i gde ne postoji stvarna multusektorska saradnja svih predstavnica/ka institucija i organizacija koje pružaju pomoć i podršku žrtvama, životi žena nisu zaštićeni nakon prijava nasilja.

Na žalost, i pored napora da predstavnici pravosuđa snose disciplinsku odgovornost ukoliko njihovim pogrešnim postupanjem ili nepostupanjem dođe do ubistva žene ili deteta u porodično-partnerskim odnosima, nije se uspelo ni u naporima da se vrednuje rad svih u sistemu koji rade na slučajevima nasilja u porodici, posebno onih koji su uključeni u Grupu za koordinaciju i saradnju.

Na konferenciji su govorili:

• Dragana Lukić, USAID-ov projekat „Pravda za sve”
• Gorjana Mirčić Čaluković, javna tužiteljka
• Vanja Macanović, Autonomni ženski centar

Pozivamo vas i da nam se u 13 časova pridružite na Trgu Republike kako bismo zajednički obeležili Međunarodni dan borbe protiv femicida

#Zaustavimo ubijanje žena!

Konferencija za medije je organizovana u okviru projekta „Pokret snažnog otpora braniteljki ljudskih prava za zaštitu žena žrtava/koje su preživele rodno zasnovano nasilje i njihove dece“ koji je podržan od strane EU i projekta „Uvođenje pravosudnog modela usmerenog na građane putem jačanja prevencije i zaštite u slučajevima rodno zasnovanog nasilja”, koji se sprovodi u okviru većeg projekta ‘Pravda za sve’ Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izrečeni na događaju su isključivo odgovornost AŽCa i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije i USAIDa.