Kako Nacrt zakona o Pravosudnoj akademiji oblikuje budućnost pravosuđa?

Diskusija

Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i udruženja građana Peščanik

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Udruženje građana Peščanik pozivaju vas na diskusiju pod nazivom Kako Nacrt zakona o Pravosudnoj akademiji oblikuje budućnost pravosuđa?

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti „jedina tačka ulaska u pravosuđe“, kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema s obzirom na kapacitete i stepen (ne)samostalnosti Pravosudne akademije, i da li je zaista Venecijanska komisija usvojila pozitivno mišljenje na predloženi Nacrt, kao što tvrdi ministarka pravde.

Nakon sprovedenog referenduma o izmeni Ustava, 9. februara 2022. godine, Narodna skupština je proglasila Akt o promeni Ustava. Referendumsko izglasavanje amandmana na Ustav koji se odnose na pravosuđe dovelo je do potrebe da se tekstovi pravosudnih zakona usklade sa izmenjenim Ustavom. U februaru 2023. godine usklađeno je pet zakona, a odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je trebalo uskladiti do februara 2024. godine.

Ministarstvo pravde je tek u julu ove godine osnovalo Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji, koja je nakon inicijalnog sastanka 1. avgusta 2024. godine održala još samo jedan od 4. do 6. septembra. Ministarstvo pravde je potom već 8. septembra objavilo tekst Nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji zajedno sa predlozima za izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, a potom ih 12. septembra poslalo Venecijanskoj komisiji na mišljenje o usaglašenosti radnih tekstova sa standardima Saveta Evrope, uz najavu javne rasprave u periodu od 01. oktobra do 01. novembra.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozoravala je javnost da je javna rasprava o nacrtu Zakona o Pravosudnoj akademiji preuranjena zbog ozbiljnih proceduralnih propusta u vezi sa procesom pripreme ovog nacrta. Ukazano je da je nacrt pripremljen u Ministarstvu pravde, a zatim predstavljen Radnoj grupi koja je trebalo da ga izradi i to u neprihvatljivo kratkom roku i odsustvu uključenosti svih zainteresovanih strana, kao i da nije bilo dovoljno prostora za razmatranja različitog pristupa od ponuđenog koji  podrazumeva Pravosudnu akademiju kao „jedinu tačku ulaska u pravosuđe“, naročito ističući da takav pristup nije preciziran formalnim prelaznim merilima, niti Akcionim planom za poglavlje 23, niti je samim Ustavnim amandmanima prihvaćena ta mogućnost, a s obzirom na  kapacitet Pravosudne akademije i stepen njene samostalnosti.

Ipak, početkom decembra Ministarstvo pravde obavestilo je javnost da je ministarka pravde Maja Popović učestvovala je na 141. Plenarnoj sednici Venecijanske komisije i da je na istoj usvojeno pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o Pravosudnoj akademiji i pozdravljena spremnost Republike Srbije da nastavi reformu pravosuđa i u tom smislu ojača institucionalni kapacitet Pravosudne akademije.

O ovim i drugim pitanjima koja se odnose na zakonitosti, transparentnosti i inkluzivnosti procesa pripreme nacrta ovog zakona govorili su: 

• Vida Petrović Škero, sudija u penziji, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i članica CEPRIS-a
• Vesna Bogosavljević, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i članica Upravnog odbora Društva sudija Srbije
• Ana Zdravković, doktorantkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa položenim pravosudnim ispitom i članica CEPRIS-a
• Đorđe Prpa, sudijski pomoćnik u zvanju savetnika u Privrednom sudu u Beogradu i član Upravnog odbora Asocijacije sudijskih pomoćnika

Razgovor je moderirala Sofija Mandić, pravnica i članica CEPRIS-a.