A GALAKSIJA OKOLO SIJA - PRES Konferencija

Video projekta

Tehnički opis projekta

Smatram da je neophodno navesti i neke konkretnije podatke o projektu A Galaksija okolo sija radi uvida u zahteve postavljanja i eventualnog prilagođavanja njegove konstrukcije mestu izlaganja. Takođe, ovde će se navesti i nešto konkretniji podaci o statusu gotovo svih medija koji ga sačinjavaju. Zbog svojih dimenzija cela je instalacija tako izrađena da se može sklopiti i rasklopiti. Arhitektonska komponenta ispoljena je kroz konstrukciju polusfere prečnika 10,5 metara i visine 6,5 metara. Polusferu nosi tripod od čelika, čiji se vrhovi uglavljuju u okruglu ploču koja nosi motor s reduktorom. Polusfera se sastoji od 5 četvorokrakih konstrukcija, u kojoj svaki krak čini jedna lučno savijena aluminijska cev. Svih 5 konstrukcija postavljene su jedna iznad druge, a svaki od 20 aluminijskih lukova udenut je u osovinu za čiji su donji kraj obešeni projektor, projekciono platno i 6 tankih monitora. Oko lučno savijenih cevi obrtne konstrukcije, na različitim rastojanjima, pričvršćene su bele LED diode. Svi četvorokraci se lagano obrću u smeru kretanja kazaljke na satu. Na po jedan krak svakog četvorokraka pričvršćen je mali zvučnik. Na pod su postavljena dva polukružna, šuplja zida nepravilnih obrisa, sa dva prolaza. Zidovi su izrađeni od poliestera i izdeljeni na 20 segmenata. U zidove su ugrađeni zvučnici, raznobojne LED diode, senzori i mini-kompjuteri. Između polukružnih zidova leži okrugli pod od ogledalnih folija, čiji je prečnik oko 10 metara.

Vizuelnu komponentu sačinjavaju mobilni neinteraktivni i fiksirani interaktivni svetlosni izvori. Obrtna petoslojna polusfera nosi preko sto belih LED dioda. U unutrašnju površinu ovalnog zida ugrađeno je iznad hiljadu LED dioda u 5 boja: plava, zelena, žuta, narandžasta i crvena. Za razliku od svetiljki na rotirajućoj polusferi koje stalno svetle, svetiljke zida manje svetle, a svetljenje im se pojača tamo gde im sa unutrašnje strane priđe jedna osoba ili više njih. LED diode na spoljašnjoj strani ne mogu da se aktiviraju, već samo zasvetle kada se uključi njihov parnjak sa unutrašnje strane.

Posebnu vizuelnu pojavu čini dvodimenzionalna animacija u trajanju od oko 7 minuta, koja se povremeno projektuje. Projekcija video-bima pada na ovalni zaslon smešten na polovini visine polusfere. Pojedini prizori animacije tako su rešeni da u ogledalu daju i likove suprotnog kraktera (npr. Bog-đavo, star-mlad, krstantikrst i slično), ali su češći prizori čiji izgled u ogledalu nije izmenjen u odnosu na projekciju. Na 6 tankih monitora, koji vise oko kružnog projekcionog platna, pojavljuju se različite reči na srpskom i nekom stranom jeziku, koje obrtanjem oko uzdužne ose zadržavaju ili menjaju smisao.

Muzička komponenta se sastoji od mobilnih neinteraktivnih i stabilnih interaktivnih zvučnih izvora. Na po jedan krak svake od pet rotirajućih konstrukcija postavljen je po jedan zvučnik. Zvučnici proizvode 5 različitih zvučnih nizova horolikog tembra. Senzori, povezani s kompjuterima i zvučnicima u polukružnim zidovima, aktiviraju se kada im se neko približi, i pobude kompjuter na emitovanje jednog zvuka ili više njih različite učestanosti, boje i dinamičke ovojnice.

Kinetička komponenta se ispoljava u svim čulno-medijskim oblastima. Dok se u vizuelnoj oblasti polusfera kreće samostalno, dotle su vizuelne promene na polukružnim zidovima uzrokovane intervencijama posmatrača, tako da i nemobilni izvori proizvode efekat kretanja kada se pale i gase naporedo sa smerom kretanja posmatrača. U zvučnoj oblasti je isti slučaj. Pored toga, posmatrač ostvaruje i sopstveno kretanje koje on lično doživljava. Kada animacija nastupi, ona opet uvodi svoje kretanje. 

Značenjsku komponentu posreduju verbalni i neverbalni znaci. Verbalno je zastupljeno u projektovanim srpskim i stranim rečima koje u ogledalnom odrazu zadržavaju isti lik te i značenje, ili menjaju i jedno i drugo. O mnogim aspektima značenja već je bilo reči u uvodnom poglavlju.

POETIKA PROJEKTA 

Projekat A Galaksija okolo sija pripada sintezijskoj umetnosti, te tim povodom prvo treba nešto reći o mojoj opštoj poetici, jer se ona razlikuje od multimedija, mikstmedija, intermedija i drugih višemedijskih formi. Ovu umetnost zasnovao sam 1957. godine, prvo pod imenom polimedij, i ona podrazumeva stapanje najmanje dva raznočulna medija ili više njih, koji su deterministički uodnošeni u vidu objekta, instalacije, sekvencijelnosti sa izvođačima ili bez njih.

Poetika ove umetnosti predviđa podjednako korišćenje i starih i novih medija, neelektronskih i elektronskih. Pod determinizmom što vlada uodnošavanjem medija, neguju se promene koje mogu biti paralelne, suprotne i bočne. Jedan od osnovnih načina uodnošavanja medija jeste intuitivan, oslonjen na lične sinestezije, a drugi je parametarska naučna korespondentnost kojom se medijske relacije ustanovljuju naučno. Bitno obeležje ove poetike je zalaganje za sintezu iz jednog duhovnog centra. Na tome se nastoji jer monoautorsko stvaranje osigurava najviši stepen koherentnosti i korespondentnosti medijskih spojeva.

Pošto uključuje semantičnost, sintezijska umetnost može razmatrati i vanumetnički svet i samu sebe, čime se bliži mome projektizmu (za prevodioca: Projectism) (1955) i konceptualizmu, ali istovremeno zadržava i estetsko dejstvo. Uzgred, projektizam sam uveo 1955. godine, znatno pre konceptualizma, ali oboma je najbitnija zajednička crta mentalnost. Pored toga, zjednički su im i lingvističnost, deestetizacija, tautologija, samorazmatranje i metajezičnost. A samo projektizam odlikuju zalaganje za postojanje predstave o radu u svesti drugog, obaveza da autor sam završi rad koji je započeo i pretežno oslanjanje na predstavu a ne na pojam.

Budući da iz sintagme sledi da je ova oblast umetnost, danas je gotovo neophodno dati i svoju definiciju umetnosti. Međutim, ovde nema dovoljno mesta za takvu definiciju jer bi to zahtevalo prethodno tumačenje nekih činilaca koje semiotika nije obuhvatila, objašnjenje uzročne veze između autorstva i gustine stvaralačkih odluka, obrazloženje važnosti osećajne sfere doživljaja i neophodnosti estetskog. Ali bar mogu spomenuti izvesna ubeđenja kojima nema mesta u mojoj umetnosti. Među njima su geslo da sve može biti umetnost, potpuni indeterminizam, mešanje različitih kulturoloških nivoa poput visoke umetnosti i supkulture, posivljenje nastalo brisanjem granica između različitih pojava u umetnosti i granica između umetnosti i života. Nasuprot tome, a uprkos svoj grozomornosti ovoga sveta, ne ustežem se od zalaganja za preživljavanje estetskog u umetnosti, za lepotu i još više, za Berkovo (E. Burke) uzvišeno – što je sve, verujem, zastupljeno i u mome sintezijskom delu.

Navedenim obeležjima poetike sintezijske umetnosti saobrazno je i samo delo A Galaksija okolo sija, svojevrsna instalacija s posetiocima kao izvođačima, koja medijski obuhvata elemente arhitekture, skulpture, slike, svetlosti, taktilnosti, teksta i značenja, muzike, kretanja delova objekta i kretanje posmatrača. Suštinski značaj ovoga rada leži u težnji da se pobuđivanjem svih čovekovih opažajnih i saznajnih moći dosegne celovit i sveobuhvatan doživljaj sveta i približi njegovom nebrojenom mnoštvu značenja.

Nema sumnje da je rad i u nameri i u realizaciji misaono i idejno veoma slojevit, ali ta slojevitost ima svoju perspektivu. Nisu sva značenja u prvom planu, ona se postupno otkrivaju. Pored toga, ta složenost nije samo u brojnosti značenja, nego i u njihovoj viševrsnosti, pa i u tome da projekat zrači i delovanja koja nisu značenja. Tako se u prvom planu pomenute perspektive nalazi delovanje globalnog kosmičkog oblika projekta s njegovim vizuelnim i zvučnim počelima. Zatim se možda nameće neznačenjsko delovanje muzike s kupole. Potom se verovatno osvaja značenje koje prenose konvencionalni znaci, reči predočene na monitorima. Ali, uzme li se u obzir i inverzno prikazivanje istih reči u ogledalu, značenje se usložnjava. Jer, kada reči glase „obraz“ naspram „odraz“ – one podržavaju ogledalnost, a kada glase „oko“ prema „oko“ - poništavaju je.

Daljim „čitanjem“ projekta mogu se otkriti i druga značenja, a potom i simbolisanja. Animacija donosi čitav buket aluzivnih vizuelnih i zvučnih znakova iz kojih niču sažete priče vekovima ispredane o civilizaciji naseljenoj blizu ruba Galaksije. Neke od tih pozitivnih i negativnih priča, koje se mogu videti iz skraćenog prikaza 2D animacije, jesu na primer: bacanje atomske bombe na Hirošimu čime otpočinje doba pretnje atomske fisije (animacija: 03.52,74); Gagarinov uzlet koji obeležava prodor u kosmos (04.06,98);; genocid nad Tutsima u Ruandi (04.28,69); neizvesnost u pozdini rušenja Bliznakinja u Njujorku (05.07,94), zločin protiv čovečnosti u „žutoj kući“ (05.17,17).

Jedno od prikrivenih značenja leži i u tome što se pridavanjem značaja ogledalnosti suprotstavlja bodrijarovskom poricanju ogledala. Ali, u načelu, za ogledalnost nije vezana samo vidljiva inverzna repeticija prizora, nego i princip simetrije koji iz nje proizlazi u fizičkom i mitskom smislu. Pored lako uočljive fizičke simetrije, simbolisanje upućuje i na platonsku simetriju sveta ideja i ovosveta, na supersimetriju sveta i antisveta, na iluzivni i stvarni svet, na svet jave i podsvesti i sna, na simetriju informacija koje istovremeno primaju beskrajno udaljene čestice kvantnog nivoa. Različito simbolisanje je uloženo i u dva velika dela projekta: zid i kupolu. Tako, ono što je ugrađeno u zid predstavlja stvari kojima u svetu možemo upravljati, a ono što je na kupoli - pojave koje su van našeg domašaja.

Potpuni determinizam u uodnošavanju svih pokrenutih medija zastupljen je svuda gde je autor doneo odluke o tome. Međutim, u ovom projektu odlučio sam se i za jednu sintezu zbog koje ovo delo odstupa od većine drugih dela koja pripadaju sintezijskoj umetnosti. Posredi je obeležje koje se tiče definisanja statusa svih oblikovnih i značenjskih odnosa elemenata projekta: objedinio sam autorsku determinaciju i posmatračevu intervenciju. Time sam svesno umanjio stepen determinisanosti, ali sam verovao da ću – s druge strane - tako povećati posmatračevo učešće u doživljavanju projekta. Zbog toga je, za razliku od većine mojih totalno determinističkih sintezijskih dela, ovo i determinističko i interaktivno.

Tamo gde su odnosi medija determinisani, oni ostaju takvi bilo da su statični - kao pozicije svetala i zvukova u zidu, bilo da kolaju kao svetla i horoliki zvukovi u obrtnoj kupoli ili da se linearno smenjuju poput slika i zvučnih efekata animacije. Interaktivnost se, pak, ovde ispoljava kroz uticaj posmatrača na paljenje petobojnih tačkastih izvora svetlosti i na uključivanje petovrsnih elektronskih zvukova. I pretpostavljam da će ta interaktivnost uzrokovati bar privremenu transformaciju posmatrača u učesnika u formiranju samoga rada.

Takođe očekujem i da će tih učesnika biti neuobičajeno više, jer ovaj rad nije monointeraktivan, kao što je to najčešći slučaj kod višemedijskih radova, već je poliinteraktivan. Razgledanje, osluškivanje, čitanje i opipavanje ovoga projekta ne vrši se iz jednog utvrđenog položaja, nego kretanjem po projektu, čime se doživljava i kinestezija – osećanje kretanja sopstvenog tela. Promena uloge posetioca izložbe, znači, sastoji se u tome da on isprva objekat gleda, a onda mu menja izgled, da prvo zamašni instrument sluša, a potom „u njemu“ svira. Uz to, krećući se realno po objektu, on ostvaruje i jedno zamišljeno putovanje, prateći posredstvom animacije sažetu istoriju ljudske civilizacije, koja nije samo odsnevani „mlečni“ san pod Mlečnim putem, nego predstavlja stalnu i tešku opomenu upućenu uzročnicima vekovnog ugnjetavanja pojedinaca i pojedinih malih nacija.

Zasad nije moguće reći kako rad funkcioniše u kontekstu posetilaca, jer on u ovom trenutku još nije prikazan. A čini se da nema svrhe o tome iznositi pretpostavke budući da se teško može predvideti koja je od njih najbliža istini. Uostalom, verovatno jedna izložba neće ni biti dovoljna da se ovako složeno delo u celosti sagleda, prihvati i sve sazna o njegovom delovanju.

Krunski značaj i značenje celokupnog projekta ostaje u tome što on kao totalno delo pokušava da obuhvati i umetnost i filozofiju, lepotu uobličenog i dubinu značenja. Teži da izrazi celokupan doživljaj svega i nagovesti misao o svetu što nas iz nesaglednih daljina opkoljava, ali koji je i tu blizu, u nama, i koji smo i mi sami.

Projekat A Galaksija okolo sija posvećen je Tvorcu Univerzuma.

Vladan Radovanović 

UMETNIČKA BIOGRAFIJA

Vladan Radovanović je rođen u Beogradu, 5.9.1932. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM 1993.

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projektizam (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij, radovi s telom i ideogrami (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).

Centralno mesto u njegovoj poetici zauzimaju sintezijska umetnost i vokovizuel. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 28 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, 7 za vizuelne umetnosti i višemedijsku umetnost, 6 za literaturu i 1 nagradu za doprinos razvoju kulture.

Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvršten je u leksikon Srbi koji su obeležili HH vek – pet stotina ličnosti.

PUBLIKACIJE, MAPE, PLOČE, KASETE I KOMPAKT DISKOVI • Pustolina, Beograd, Nolit, 1968. • Poliedar, mapa uz Rok br. 2, 1969. • Evolucija, UKS Beograd 1971. • Noćnik, Beograd, Nolit, 1972. • Sonora, UKS Beograd 1974. • Stringent, UKS Beograd 1974. •  VERBO-MEDIA, Delo br. 4 (posvećeno mome radu), Beograd 1977. • Glas iz zvučnika, ploča, Beograd, SKC, 1975. •  Becoming Distinct/Indistinct, kaseta, Antwerpen, Guy Schraenen, 1977. •  Vladan Radovanović, autorska ploča (Sferoon, Kamerni stav, Sonora, Evolucija) LP 2520, PGP RTB, 1978. •  Electra zastupljena na ploči Elektronski studio Radio Beograda, I, LP 2513, PGP RTB 1978. • Audiospacijal, UKS Beograd 1978. •  Recorded zastupljen na: Enco Minarelli: Vooxing Poooetr, Bondeno 1982 •  Audiospacijal zastupljen na ploči Elektronski studio Radio Beograda, II, PGP RTB 1984.

• Malo večno jezero, UKS Beograd 1984. •  The Eternal Lake, (kaseta), Klaus Groh, Five Towers... West Germany 1985. • Varijacije za TV, Televizija Beograd 1985. • Vokovizuel, Beograd, Nolit, 1987. •  Samopredstavljanje umetnika, Studentski kulturni centar i Naissus Records, Niš, 1990. •  Otisci,  izdavač Zoran Božović, Beograd 1993. • Mena, Beograd, samostalno izdanje, 1995. • Cosmic Music, SOKOJ CD 202, 1997. • Ideogrami, LEP, Beograd, 1998. •  Malo večno jezero, u: 20 godina Radionice zvuka Dramskog programa Radio Beograda CD 1-5, 2005. •  Muzika sfera, dupli kompakt disk, PGP RTS, 2005. •  Vladan – sintezijska umetnost, jednomedijsko i višemedijsko stvaralaštvo Vladana Radovanovića 1947 – 2005, Narodni muzej Kragujevac, 2005. •  Vladan Radovanović, Koraci 3 – 4, Kragujevac 2006 (broj u celosti posvećen stvaralaštvu Vladana Radovanovića).

•  Vladan – projektizam, mentalističko stvaralaštvo 1954-2006, Muzej Macura i Topy, Beograd, 2010. •  Muzika i elektroakustička muzika, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2010. •  Fonoverzum, dupli kompakt disk sa elektroakustzičkom muzikom, Samizdat, Beograd, 2010. • PRIČA O „o“, Novo Miloševo, 2019. •  MEĐU BIĆEM I NEBIĆEM, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin, 2019.

SAMOSTALNE IZLOŽBE I KONCERTI

•   Akvareli i crteži, Beograd, Dom omladine, 1952. (bez kataloga).        •   Muzika i crteži, Beograd, Radnički univerzitet Đuro Salaj, 1962. •  Prozirne slike, crteži i elektronska muzika, Beograd,  Galerija Doma omladine,  januar - februar 1969. •  Lik-značenje -zvuk, Novi Sad, Tribina mladih, 1973.

•  Istraživanja, Gent, IPEM, 1976. (bez kataloga).    •  Mediji 1954-1976. (retrospektiva) Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti, 18. novembar - 13. decembar, 1976. •  Trans-medij, Amsterdam, Other books and so, 1978. •  Verbo-voko-vizuelna istraživanja, Zagreb, Galerija suvremene umjetnosti,  12-27. maj 1979.         • VocoVisual, Ferara, Centro Ipermedia, 1984. •  Vokovizuel, polimedij i muzika, Galerija Studentskog kulturnog centra, Niš,  17. decembar – 4. januar 1991. •  Vladan Radovanović – kompozitor, Novi Sad, Tribina mladih, 19.11.1992. •  Izložba apstraktnih crteža i slika 1959-1968. i vokovizelnih kompjuterskih grafika 1990-1991, Galerija Radio Beograda, 29. maj – 5. jun, 1991. •  Dimenzije sinteze, Monografska izložba, Beograd, Galerija ULUS, 7-19. maj, 1992. • Snovi, Beograd, Galerija FLU, 1993. •  Omaž majstorima vokovizuelne umetnosti, Galerija Kulturnog centra, Beograd, 5-18. septembar 1994.

•  Vokovizuel – omaži majstorima vokovizuelne umetnosti, Galerija kulturnog centra, Kula,  5 – 19. decembar 1997. •  Sintezijska umetnost, Cinema REX, Beograd, 19. mart 1997. •  Apstraktni strukturizam – crteži i prozirne slike, Galerija harizma, Beograd, jun 2003. •  Portret kompozitora Vladana Radovanovića, 14. međunarodna tribina kompozitora, Kulturni centar Beograda, 28. oktobar 2005. •  Sintezijska umetnost  (retrospektiva), Narodni muzej Kragujevac, Kragujevac, decembar-januar 2005. •  Linearija, Galerija Haos, Beograd, oktobar 2006. •  Sintezijska umetnost (retrospektiva), Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd, aprilmaj 2007. •  Vokovizuel i projektizam – retrospektiva, Galerija savremene umetnosti Zrenjanin, oktobar 2007. •  Vladan sintezijska umetnost,  vokovizuel – projektizam, Galerija  „Srbija“, Niš, april-maj 2009.

•  Projektizam, Arte Galerija, Beograd, april-maj 2010. •  Autorski koncert izveden na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu 2013. •  VOKOVIZUEL SP, Galerija RTS, Beograd, 2018.

NAGRADE Za muziku

•  Nagrada Jugoslovenske Radio-televizije za Sferoon, 1967. •  I nagrada Jugoslovenske Radio-televizije za Kamerni stav, 1969. •  II nagrada (I nije dodeljena) na BEMUS-u za Sonoru, 1971. •  Oktobarska nagrada grada Beograda za Evoluciju, 1971. •  Prva nagrada Jugoslovenske Radiotelevizije za Evoluciju, 1972. •  I nagrada Jugoslovenske Radio-televizije za elektroakustičku muziku za Elektru, 1975. •  II nagrada (I nije dodeljena) na međunarodnom konkursu za elektroakustičku muziku u Buržu za Audiospacijal, 1979. •  Nagrada Petar Konjović za Vokalinstru kao najbolje delo izvedeno u 1982. godini. •  Nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia za Malo večno jezero, 1984. •  I nagrada za Sazvežđa na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1988. •  Nagrada „Stevan Mokranjac“ za Sideral, 2014.

Za vizuelne umetnosti

•  Nagrada grada Beograda za Dimenzije sinteze kao najbolju multimedijalnu izložbu u 1992. godini. •  I mesto i nagrada na One Minute World Festival u Sao Paolu za video rad Kratka autobiografija, 1996. •  Plaketa za Belog Anđela na Umetničkoj koloniji Mileševa 2002. •  I nagrada u kategoriji miks medija za Muziku sfera na Osmom međunarodnom bijenalu minijature, 2005. •  Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, 2008. •  Nagrada SANU „Milan Tabaković“ za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008 godine, 2009. • Nagrada „Mića Popović“ za 2012.

Za književnost i radiofoniju

•  Nolitova nagrada za knjigu Pustolina, 1968. •  II nagrada na konkursu Trećeg programa Radio Beograda za radiofonsku dramu Odlazak, 1974. •  I nagrada  na konkursu Dramskog programa Radio Beograda za eksperimentalni poetski tekst Rez, 2006. •  Plaketa „Vitomir Bogić“ za životno delo i izuzetan doprinos radiofoniji, 2013. •  GRAMATA Pesničke republike Vladanu Radovanoviću za knjigu Vokovizuel koja nije nagrađena a objavljena je u poslednjih 50 godina, 2018. •  Nagrada „Todor Manojlović“ za moderni umetnički senzibilitet za 2019.

Za doprinos razvoju kulture

•  Vukovu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture, 2014.