"Promeni priču"

Okrugli sto Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a i Vlade Švajcarske

Pozivamo vas na okrugli sto o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila pod nazivom “Promeni priču” koji će se održati 5. decembra 2022. godine u velikoj sali Medija Centra (Terazije br. 3, Beograd).

Prema procenama UNHCR-a, broj prisilno raseljenih ljudi širom sveta usled ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava prešao je zapanjujućih 100 miliona. S obzirom da se broj izbeglica iz godine u godinu povećava, evropske zemlje, uključujući i Srbiju, se sve teže suočavaju sa izazovima humanitarnog zbrinjavanja, ali i suzbijanja ksenofobije koja je ukorenjena u predrasudama prema ljudima koji dolaze iz drugačijeg društvenog, kulturološkog i verskog konteksta.

Svedoci smo da se ksenofobični narativi šire putem gotovo svih kanala komunikacije, uključujući i medije. Međutim, mediji imaju dodatnu odgovornost prema društvu jer im, prema brojnim istraživanjima, najveći broj građana ukazuje poverenje. Na osnovu praćenja medijskih sadržaja prethodnih godina, pokazalo se da mediji ne pokrivaju uvek na adekvatan način teme vezane za migracije. Neretko se u medijskim sadržajima pronalaze netačne i nepouzdane informacije i interpretacije događaja koji kao glavne aktere imaju izbeglice i tražioce azila. Takođe, predstavljanje izbeglica u medijima sve je češće u koliziji sa etičkim vrednostima koje se, po pravilu, prve poljuljaju u vremenima ekonomske, socijalne i bezbednosne neizvesnosti.

Na događaju će biti predstavljen i priručnik o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila ”Promeni priču” namenjen novinarima/kama koji je pripremio 

Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a i Vlade Švajcarske.

Panel I govore:

• Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti
• Nataša Stanisavljević, v.d. komesara za izbeglice i migracije (TBC)
• Stefani Krause, v.d. šefa Predstavništva UNHCR u Srbiji
• Saskia Salzmann, zamenica ambasadora Švajcarske
• Marko Milanović, direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS
• Tamara Vlaškalin, moderatorka

Panel II govore:

• Ljubinka Mitrović, Predstavništvo UNHCR u Srbiji
• prof. Veselin Kljajić, Fakultet političkih nauka, katedra za novinarstvo
• Vanja Đurić, novinarka N1
• Ana Manojlović, novinarka RTS
• Gordana Novaković, Savet za štampu
• Nikola Kovačević, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS
• Tamara Vlaškalin, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS

Vaše prisustvo možete potvrditi slanjem e-mejla na adresu tamara.vlaskalin@ideje.rs 

Pozivno pismo možete pročitati ovde 

Agendu okruglog stola možete pročitati ovde

Obezbeđen simultani prevod 

"Change the story"

Monday, 05. December, Noon, big hall Media center, Terazije 3/I

Round table - Center for Research and Social Development IDEAS, with the support of UNHCR in Serbia and the Government of Switzerland

We invite you to the round table on ethical reporting on refugees and asylum  seekers called "Change the story" 

According to UNHCR estimates, the number of forcibly displaced people worldwide due to war, violence, persecution and human rights violations has exceeded a staggering 100 million. Given that the number of refugees is increasing year by year, European countries, including Serbia, are increasingly facing the challenges of humanitarian care, but also of suppressing xenophobia, which is rooted in prejudices against people who come from a different social background. cultural and religious context.

We are witnessing that xenophobic narratives are spreading through almost all channels of communication, including the media. However, the media have an additional responsibility towards society because, according to numerous surveys, the largest number of citizens trust them. Based on the monitoring of media content in previous years, it has been shown that the media does not always adequately cover topics related to migration. Inaccurate and unreliable information and interpretations of events in which refugees and asylum seekers are the main actors are often found in media content. Also, the representation of refugees in the media is more and more often in collision with ethical values, which, as a rule, are the first to be shaken in times of economic, social and security uncertainty.

At the event, the handbook on ethical reporting on refugees and asylum seekers "Change the story" intended for journalists prepared by Center for Research and Social Development IDEAS, with the support of UNHCR in Serbia and the Government of Switzerland.

Speakers Panel I:

• Brankica Janković, Commissioner for the Protection of the Equality
• Nataša Stanisavljević, Commissioner for Refugees and Migration (TBC)
• Stephanie Krause, Representative a.i. UNHCR in Serbia
• Saskia Salzmann, Deputy Head of Mission, Ambassy of Switzerland
• Marko Milanović, director, Center for Research and Social Development IDEAS
• Tamara Vlaskalin, moderator

Speakers Panel II:

• Ljubinka Mitrović, Head of Legal Unit, UNHCR in Serbia 
• prof. Veselin Kljajić, Faculty of Political Sciences, University of Belgrade
• Vanja Đurić, journalist N1
• Ana Manojlović, journalist RTS
• Gordana Novaković, Press Council
• Nikola Kovačević, Center for Research and Social Development IDEAS 
• Tamara Vlaškalin, Center for Research and Social Development IDEAS

You can confirm your attendance by sending an e-mail tamara.vlaskalin@ideje.rs

You can read the agenda of the round table here

Simultaneous translation provided

Izveštaj sa konferencije

Beograd - Danas je u Medija centru održan okrugli sto o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila pod nazivom “Promeni priču” u organizaciji Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a i Vlade Švajcarske

Na događaju je predstavljen priručnik o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila ”Promeni priču” namenjen novinarima/kama koji je pripremio Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a i Vlade Švajcarske.

Govornica na prvom panelu bila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je tom prilikom istakla da naslovi u medijima u mnogo većoj meri utiču na naše mentalno zdravlje, nego što bi trebalo to da dozvolimo. Kako je navela, poslednje istraživanje o stavovima građana i građanki o diskriminaciji je sprovedeno 2019. godine i pokazalo je da je socijalna distanca prema migrantima 37 odsto, odnosno toliko procenata građana ne želi da ova društvena grupa živi u Srbiji. „To je rezultat informacija koje su prisutne u javnom prostoru i koje su se sa društvenih mreža preselile i u tradicionalne medije. Danas se na gluposti dobija poznatost, ali i društveno priznanje, vreme je da mediji zaista razmisle šta će preneti sa društvenih mreža“, rekla je Janković. 

Kako je navela poverenica, u našem javnom prostoru pojam migrant se odomaćio kao generički pojam za ekonomske i druge migrante, ali i za izbeglice i tražioce azila, kao i sve ljude u pokretu. „Ta razlika nije samo terminološka, jer je različit pravni status ovih osoba i različita je njihova nevolja, kao i međunarodne konvencije koje ih štite. Izbeglice i tražioci azila mogu biti i neretko su stavljeni u nejednak i nepovoljniji položaj, ne samo zbog statusa izbeglica, ali to u poslednje vreme jeste čest osnov za diskriminaciju i povod da im se neke usluge uskraćuju ili im se onemogućava ili otežava ostvarivanje bilo kog prava samo zbog tog statusa. To je često praćeno i u kombinaciji sa polom, uzrastom, zdravstvenim stanjem, verskim uverenjima i sekusalnom orijentacijom. Nekada se radi o višestrukoj diskriminaciji“, objasnila je Janković. 

Saskia Salzmann, zamenica ambasadora Švajcarske je ukazala da je nevladina ogranizacija IDEAS novi partner Švajcarske u okviru migracionog partnerstva, koji je sa državom Srbijom uspostavljen još 2009. godine. Podvukla je da im je zavodoljstvo što su udružili snage i sa UNHCR-om, koja je vodeća globalna agencija iz ove oblasti. „Saradnja sa medijima je važan element bilateralne saradnje sa Srbijom i mediji imaju glavnu ulogu prilikom pokrivanja mnogobrojnih socijalnih pitanja- kao npr. izveštavanje o izbeglicama. Partnerstvo u oblasti migracije između Srbije i Švajcarske deo je bilateralne saradnje i implementirano je kroz „Švajcarsku strategija za partnerstva u oblasti migracija za Zapadni Balkan“. Ovaj okvir ima budžet od 10 miliona švajcarskih franaka za period 2020-2023. godine. Partnerstvo u oblasti migracije je fokusirano na mnogobrojne oblasti- upravljanje migracijama, zaštitu ljudskih prava migranata, prevenciju nelegalne migracije, borbu protiv trgovine ljudima, reintegraciju, itd“, rekla je Salzmann. 

Prema njenim rečima, način na koji političari, mediji, predstavnici Vlade i javne ličnosti govore o migrantima je veoma važan, kao i način organizacije sistema azila, koji igra glavnu ulogu. „Što je više uspešnih projekata integracije, javnost ima veći kapacitet da razlikost vidi kao bogatstvo, a ne samo kao pretnju. Medijski profesionalci i novinari imaju važnu ulogu u oblikovanju percepcije o izbeglicama i svesna sam da takva vrsta izveštavanja kompleksna za one koji se tom temom bave svakog dana. Ono zadire u emocije, ali i politiku. Zato je priričnik o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila koji je priredila IDEA odličan primer dobre i loše prakse, stoga ohrabrujemo medije da počnu sa korišćenjem ovog priručnika što pre moguće“, poručila je zamenica ambasadora Švajcarske. 

Ona je dodala da Švajcarska podržava upravljanje migracijama, ali je posebno fokusirana na odgovor na lokalnom nivou i na lokalne medije, kao i lokalne centre za socijalni rad, centre za azil u opštinama i lokalne timove za borbu protiv trgovine ljudima jer je saradnja na lokalnim nivoima krucijalna za osobe koji imaju izbeglički status. 

Kako navodi Ljubinka Mitrović iz Predstavništva UNHCR u Srbiji, tema o načinu izveštavanja o izbeglicama i migrantima pokazuje način na koji udruženim snagama svi pokušavamo da se suprotstavimo ksenofobiji, govoru mržnje i lažnim vestima i aktuelnija je nego ikada.

„Prvi put nakon II svetskog rata smo ove godine dosegli brojku od 103 miliona prinudno raseljenih ljudi u svetu. U mnogim delovima sveta mnogobrojni ljudi se susreću sa patnjama, zbog kojih su prinuđeni da napuštaju svoje domove. Države nakon II svetskog rata su se dogovorile i 1951. usvojile Konvenciju o statusu izbeglica, kojom su uspostavljeni standardi i kako države moraju pružati zaštitu izbeglicama. Tada je fokus bio na izbeglicama, jer one za razliku od migranata nemaju mogućnost izbora. Oni su prinuđeni da bi sačuvali svoj život da napuste svoje zemlje porekla. Na globalnom nivou postoji konsenzus i neupitnost kada je reč o potrebi da se zaštite izbeglice“, izjavila je Mitrović. 

Ona je potom dodala da je Srbija je 2008. godine usvojila Zakon o azilu i time je postavila temelje nacionalnog pravnog okvira za utvrđivanje izbegličkog statusa. „Od 2015. godine pa sve do danas priličan broj ljudi u mešovitim migratornim tokovima dolazi na područje naše zemlje i ako porazgovaramo sa tim ljudima videćemo da veliki broj njih potiče iz Sirije i Avganistana i neupitno je da li se tu radi u izbeglicama ili ne. Srbija često nije zemlja trajnog boravišta i oni se tu se ne zadržavaju mnogo. Manji je broj onih koji su tu zaštitu dobili u Srbiji, u pitanju je nešto više do 230 ljudi koji su od 2008. godine dobilo zaštitu na teritoriji Republike Srbije“, kazala je Mitrović. 

Marko Milanović, direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS,  rekao je da IDEAS poslednjih sedam godina zajedno sa UNHCR-om radi na poboljšanju položaja izbeglica u Srbiji, pre svega dece i ranjivih grupa, a jedna od tema koja je bila prisutna jeste i etičko izveštavanje medija i uopšte slika o izbeglicama u društvu.

„Tokom 2019. godine razvili smo početni priručnik koji se bavio time kako ksenofobija zapravo nastaje i 2020. godine su podršku UNHCR smo realizovali istraživanje koje je bilo fokusirano na ksenofobiju i izveštavanje o izbeglicama. U toj studiji rezultat je da je 37 posto osoba u Srbiji izrazito ksenofobično, 41 posto umereno ksenofobično i tek 22 posto ljudi ima nizak nivo ksenfobije“, objasnio je Milanović. 

Prema njegovim rečima, ono kako se ljudi informišu o izbeglicama i migrantima i kako formiraju sliku pre svega zavisi od medija koji su nacionalni, isto tako i od TV emsija. „Čak 77 odsto osoba o izbeglicama čuje preko televizije, 23 odsto preko novina i oko trećine preko internet portala i socijalnih medija. Tek oko 25 odsto ljudi razmenjuje međusobno informacije“, precizirao je direktor IDEAS.

Milanović je naveo da je jako zabrinjavajuće što je izveštavanje o izbeglicama i migrantima  često povezano sa političkim narativom, kao i da se diskurs u medijima dosta menjao od početka izbegličke krize. „Od 2014. kada je tek 26 odsto građana imalo negativan stav o izbeglicama i migrantima, dok 2020. godine 42 odsto ima negativan stav“, istakao je Milanović. 

Nikola Kovačević iz Centara za istraživanje i razvoj društva IDEAS je podvukao da je svakako važna bezbednost, važan je suverenitet zemlje i da se kontorolišu granice, ali je „nemoguće je zanemariti sve te stvari i da onda kažemo migranti i damo generalnu etiketu- migranti su bezbednosti rizik, migranti se bave krijumčarenjem. Čak i kada novinar ima najbolju moguću nameru da prenese šta se zaista desilo, nije ni svestan da je ta priča u očima građana Srbije ostavila jednu vrstu straha“, rekao je Kovačević. 

On je ukazao na trend prema kojem je odnos ljudi prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila sve negativniji. „Procenat ljudi prema ovoj populaciji koja je jedna od najugroženijih na svetu je sve gori. Međutim, ne bih sve svalio na medije. Pošao bih od civilnog sektora, gde mnogi predstavnici uopšte ne pominju izbeglice. Isto tako, treba voditi računa kako političari i koji političari pribegavaju određenoj vrsti terminologije. Ako pogledate malo šire u regionu, populistu pronađete tako što poslušate sve izjave od Salvinije, preko gospodina Obradovića ili neko austrijskog desničara i videćete da li je iko ikada pomenuo reč izbeglica. Isto tako, mediji pre nego što napišu bilo kakvu priču, treba da promisle ko će im biti sagovornici, u kom kontekstu će priča da se interpretira, koje sve strane priče postoje“, poručio je Kovačević. 

Profesor Fakulteta političkih nauka, Veselin Kljajić, smatra da kako su godine odmicale, tako se narativ menjao u negativnom smislu. „Mediji vole negativno i jedva su dočekali ovu situaciju, a neki mediji udruženi sa političkim diskursom ostvarili su neverovatnu simbiozu. Ono što je najčešće bilo i što su bile najčešće greške i zbog čega je ovaj priručnik ozbiljan pomak i biće uvšten u ozbiljnu literaturu za studente osnovnih i master studija, to su pre svega stereotipi i predrasude, kao i nepoznavanje ključnih pojmova“, naveo je Kljajić. 

Profesor je ukazao na nedavno objavljeno straživanje CESID-a, koje je pokazalo da 63 posto čitalaca ne ide dalje od naslova. „Mi danas imamo nešto što smo odredili kao post novinarstvo, a to je kada nemate informaciju, ali igrate na emociju i lako idete u manipulativne stvari. Kada je reč o načinu izveštavanja o izbeglicama i tražiocima azila, pored toga što se „gađa“ sa terminologijom, radi se na dehumanizaciji i depersonalizaciji i onda kažemo kako nam nedostaju pozitivne priče“, istakao je Kljajić. 

Vanja Đurić, novinarka N1 smatra da novinari moraju da povedu računa sa kim razgovaraju, koga citiraju i kakve izjave prenose. „Zanimljivo je da smo sve ove godine propustili priliku da tim ljudima damo prostor za njihove lične priče. Kada je krenuo migrantski talas, 2015. godine,  radila za RTV i odlazila sam u Makedoniju, odakle su bili prvi ulasci tih ljudi u Srbiju. Tada smo se prvi put susreli sa tim i shvatili koje su razmere u pitanju. U Makedoniji njima nije bilo dozvoljeno korišćenje javnog prvoza, tako da su se ti ljudi uglavnom kretali raznim putevima. Oni su tada bili privođeni. Ja sam pokušala da odem do mesta gde su bili pritvarani i kada smo to snimili, to je izazivalo veliku empatiju kod ljudi u Srbiji. Dogovor sa uredništvom je bio da se u svakom izveštaju pominju izbeglice i migranti. To je vremenom nestalo i izgubilo ljudski oblik, možda jer smo navili da to gledamo ili jer se fokus usmerio na nešto drugo. I onda je postao dominantan narativ iz tabloida- horde, ljudi koji pljačkaju i ubijajaju, islamizacija, itd... Žao mi je što smo dozvolili da to postane dominantan narativ, a ne ovo prethodno, što je bilo kvalitetno novinarstvo. Ta šansa nije propuštena, jer proces nije gotov i imamo ljude iz Rusije i Ukrajine. Ujedno mi je zanimljiv fenomen zašto te ljude posmatramo drugačije i verovatno je odgovor u tome zato što su beli i zato što su hrišćani“, objasnila je Đurić. 

Ona ne beži od odgovornosti medija, ali je pri stavu da je velika odgovornost na institucijama jer se izjave zvaničnika ne svode na rasvetljava toga šta se zapravo dogodilo, već je jedino važno da su „građani bezbedni i da je njihova imovina bezbedna, a nije važna bezbednost tih ljudim i šta se njima zapravo dogodilo i da li su oni žrtve trgovine ljudima“, navela je novinarka N1 televizije.  

Ana Manojlović, novinarka RTS je rekla da o ovoj temi može da govori iz ugla izbeglice, kao i iz ugla novinara. „Kada je moja porodica 90-ih došla iz Mostara, osetila sam šta znači biti izbeglica i to mi je dalje pomoglo u životu i radu sa marginalizovanim grupama u društvu“, kazala je Manojlović.  

Prema njenim rečima, veliki problem su načinili novinari jer nisu spremno dočekali poslednji izbeglički talas. „Pustili smo da to budu neki migranti, gore na severu ili dole na jugu, koji smetaju, koji su lica, koji su tražioci azila i tako smo im potpuno izgubili identitet i onda su oni postali problem. Kada samo pričate iz ugla bezbednosti to je problem jer svaki novinarski početak i kraj jeste bezbednost. Teško je pronaći sagovornika i razgovarati sa njim. Kada bismo se potrudili da tim ljudima „bez lica“ damo lice, da se upoznamo ko su oni, šta su, sa čime se nose, da li je njjihova bezbednost ugrožena i na koji način, kada bismo imali više takvih priča, uradili bismo veliki posao“, navela je Manojlović.

Gordana Novaković ispred Saveta za štampu je dodala da može da se saglasi da se na početku o ovoj temi bolje izveštavalo, a da je zatim postalo sve gore, ali prema njenim rečima, to se kroz žalbe koje je Savet za štampu dobija apsolutno ne vidi, jer je najveći broj žalbi pristizao na početku.

„Važno je da naglasim da je moguća i žalba na komentare čitalaca. Postoji trend da se najgore stvari vezane za govor mržnje sele iz tekstova u komentare. Redakcije su odgovorne za te komentare i ako ne rade prethodnu moderaciju, dužne su da uklone komentar kada im se na to ukaže. Nekada se vrlo svesno i namerno tekstom isprovocira ta vrsta komentara. Sa izbeglicama i migrantima u medijima imamo sličnu situaciju kao i kada su u pitnaju diskriminacija i govor mržnje kakvu već imamo prema Romima“, rekla je Novaković.

PRIRUČNIKU ZA MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O IZBEGLICAMA