Članstvo u NATO – švedska cena spaljivanja Korana

Za Medija centar Beograd piše: Dragan Bisenić/04. jul 2023.

Skandinavska islamofobija

Švedska je ponovo dozvolila sebi neopreznost koja je u prošlosti već zaoštrila njene odnose sa islamskim svetom, a nesumnjivo ju je još više odaljila od članstva u NATO, toliko da je primorana da rešenje hitno traži preko okeana, u Vašingtonu.  Spaljivanje Kurana ispred džamije u Švedskoj na jedan od najsvetijih dana u islamu, bio je veoma neumesan način da se promoviše sloboda govora. U zahtevu za dozvolu ovog skupa, jedan od organizatora naveo je da želi da izrazi svoje mišljenje o Kuranu tako što će ga pocepati i spaliti. Policija je dala dozvolu za demonstracije nakon što je švedski sud presudio da bi njihova zabrana ugrozila pravo na slobodu govora.

Ispostavilo se da ova odluka nije bila mnogo mudra. Ovaj čin izazvao je gnev u svim muslimanskim zemljama.  Sve veći spisak zemalja i regionalnih organizacija odbacio je taj akt, tvrdeći da je u skladu sa obrascima islamofobije i rastućih neonacističkih i krajnje desničarskih osećanja u Evropi. 

Vreme spaljivanja svete knjige islama, tokom najvećeg muslimanskog praznika Kurban-bajrama, dodatno je razljutilo i uvredilo muslimane u mnogim zemljama, koji su slavili praznik kojim se obeležava kraj « hadža », odnosno putovanja u Meku na koje je jednom u životu obavezan svaki musliman. 

U Iraku su danima trajali protesti ispred švedske ambasade u Bagdadu na poziv vodećeg šiitskog populističkog imama i vođe “sadrističkog” pokreta, Muktade al-Sadra. Sadr je pozvao iračku vladu da prekine diplomatske odnose sa Švedskom, koju je nazvao „neprijateljskom“ prema islamu. 

Maroko je pozvao predstavnika Švedske u Rabatu da zatraži da osudi taj čin i opozvao sopstvenog ambasadora u Švedskoj. Opisujući protest kao "uvredljiv" i "neodgovoran", Maroko je saopštio da ovaj neprijateljski akt zanemaruje osećanja više od milijardu muslimana - ističući da oni dolaze tokom Kurban-bajrama, jednog od najvećih muslimanskih praznika.

Sjedinjene Države su saopštile da osuđuju paljenje Kurana ispred džamije u Švedskoj, ali su dodale da izdavanje dozvole za demonstracije podržava slobodu izražavanja i da nije odobravanje akcije.

„Bez obzira na političke stavove ili razlike koje mogu postojati među državama, Kraljevina smatra neprihvatljivim da se na ovaj način ne poštuje vera muslimana, niti se principi tolerancije i vrednosti univerzalizma mogu svesti na prihvatanje stavova nekolicina dok se pokazuje tako malo poštovanja prema verovanjima više od milijardu muslimana“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Maroka.

Jordan je takođe rekao da je izrazio svoje nezadovoljstvo švedskom ambasadoru, prema državnoj novinskoj agenciji, nazvavši to „rasističkim aktom ozbiljne mržnje“.

Egipat je spaljivanje Kurana nazvao „sramnim činom“, a Saudijska Arabija je rekla da se takva « ponovljena dela mržnje ne mogu se prihvatiti ni sa kakvim opravdanjem“. Malezijski ministar spoljnih poslova rekao je da je skrnavljenje svete knjige dok su muslimani slavili tako važan praznik "uvredljivo za muslimane širom sveta".

Za Švedsku, svakako najdirektnije posledicem, ima mišljenje turskog predsednika Erdogana. Švedska i susedna Finska napustili su prošle godine decenije neutralnosti i podneli zahtev za pridruživanje NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu. Sve članice NATO-a, osim Turske i Mađarske, ratifikovale su pristupanje, ali je za članstvo u NATO potrebna jednoglasnost. Zapadna vojna alijansa se nadala da će put ka članstvu biti izglađen uoči ključnog samita koji se održava 11 – 12. jula i zbog koga će američki predsednik Bajden biti na petodnevnoj turneji po Evropi. 

Turski predsednik u švedskom slučaju je mnogo tvrđi, nego što je bio u finskom zahtevu. Erdogan je nagovestio da Turska nije spremna da povuče svoje primedbe koje sprečavaju Švedsku da se pridruži NATO-u. „Iznosićemo našu reakciju na najsnažniji mogući način sve dok ne bude zajedničkih napora u borbi protiv neprijatelja islama, kao i protiv terorističkih organizacija », najavio je Erdogan. Švedska je nedavno promenila svoje antiterorističko zakonodavstvo u vezi sa ovim organizacijama, ali Turska tvrdi da njihove pristalice mogu slobodno da organizuju demonstracije, regrutuju i nabavljaju finansijska sredstva u zemlji, a poslednji potezi su samo osnažili tursko uverenje. 

Švedska odbrana, takođe, nije baš na čvrstim nogama. Švedski zvaničnici priznaju da je potez bio uvredljiv za muslimane, ali da organizovanje skupa i ono što se događalo na njemu, nije bilo nezakonito, već da je sve bilo u okvirima « slobode izražavanja ». 

Ambasador Švedske u Maroku Jorgen Karlson rekao je da švedska vlada „ne podržava islamofobiju“, ali je dodao da postoji „ustavno pravo na slobodu izražavanja“.

„Švedska vlada ni na koji način ne podržava islamofobična mišljenja koja su izneli pojedinci tokom demonstracija u Stokholmu“, saopštio je Karlson i dodao da „vlada u potpunosti razume da su muslimani uvređeni ovim islamofobičnim mišljenjima.

Šef NATO-a Jens Stoltenberg takođe se oglasio povodom spaljivanja Kurana u Švedskoj, rekavši da je spaljivanje Kurana uvredljivo i nepoželjno, ali ne i nezakonito. Stoltenberg je istovremeno pozvao na kompromis povodom pristupanja Švedske NATO-u. „Razumem emociju i dubinu osećanja“, rekao je Stoltenberg, priznajući osetljivost stvari. „Ovi uzroci i preduzete radnje koje su uvredljive i nepoželjne nisu nužno nezakonite u suverenom pravnom sistemu ».

Generalni sekretar NATO-a je dalje naglasio princip odbrane prava na neslaganje, naglašavajući fundamentalnu vrednost slobode izražavanja. On je priznao da će u okviru slobode izražavanja neizbežno biti slučajeva sukoba kontroverznih gledišta, što će dovesti do protesta i izražavanja neslaganja.

Istorijski gledano, stavovi prema muslimanima u Švedskoj su bili pomešani sa odnosima koji su bili uglavnom negativni početkom 16. veka, poboljšanim u 18. veku i ponovo opadajući sa usponom švedskog nacionalizma početkom 20. veka. Prema Jonasu Oterbeku, švedskom istoričaru religije, stavovi prema islamu i muslimanima danas su se poboljšali, ali „nivo predrasuda je bio i još uvek je visok“.

U aprilu 2022, danska krajnje desničarska stranka « Stram kurs » planirala je demonstracije, koje su uključivale spaljivanje Kurana. Antimuslimanski lider stranke, Rasmus Paludan, tvrdio je da je ranije spalio kopiju Kurana i da je bio spreman da ponovi taj čin. Međutim, bili su primorani da odustanu od planova nakon što su izbili nasilni sukobi u raznim gradovima i mestima u Švedskoj. Demonstranti su na tom događaju gađali policiju kamenicama i palili automobile. Policija je uhapsila preko 40 ljudi, a povređeni su i neki policajci i demonstranti. 

Saudijska Arabija je kritikovala taj čin, nazvavši ga „namernom zloupotrebom svetog Kurana od strane nekih ekstremista u Švedskoj i provokacijom i huškanjem protiv muslimana ».

Ranije ove godine, krajnje desničarska i antimuslimanska grupa Patrioterne Gar Live organizovala je protest ispred turske ambasade u Stokholmu gde su zapalili kopiju Kurana, što je izazvalo širok gnev u muslimanskom svetu i dovelo do višenedeljnih protesta i poziva na bojkot švedske robe.

„Švedska, nemoj se ni truditi! Sve dok dozvoljavaš da se moja sveta knjiga Kuran spaljuje i cepa, i to činiš zajedno sa svojim bezbednosnim snagama, nećemo reći „da“ vašem ulasku u NATO, “ poručio je Erdogan u govoru pred poslanicima svoje vladajuće stranke.

Švedski premijer Ulf Kristerson osudio je tada aktiviste koji su izveli demonstracije kao "korisne idiote" za strane sile koje žele da nanesu štetu skandinavskoj zemlji dok želi da se pridruži NATO-u.

„Videli smo kako su strani akteri, čak i državni akteri, koristili ove manifestacije da rasplamsaju situaciju na način koji je direktno štetan po švedsku bezbednost“, rekao je Kristerson novinarima u Stokholmu, ne navodeći nijednu zemlju, ali je očigledno mislio na Rusiju.  

Švedski premijer Ulf Kristerson sutra putuje u Vašington da odigra poslednju kartu pred samit NATO u Viljnusu koji počinje idućeg utorka, 11. jula. Američki predsednik Bajden otvoreno je rekao da Švedska treba da uđe u članstvo NATO što je pre moguće. Time bi se značajno ojačao front snaga prema Rusiji na veoma bitnom mestu. Šanse, međutim, nisu velike. Spekuliše se da će Turska odobriti članstvo Švedske u NATO-u ako im bude dozvoljeno da kupe američke avione F16. Mogućno je da će SAD tokom sastanka sa Kristersonom saopštiti da nameravaju da prodaju avione, ali to nije baš verovatno. Na drugoj strani, Kristersenova koalicija ima veoma slabu većinu. Ovaj neuspeh mogao bi da je košta opstanka na valsti.  

Autor je novinar, publicista i bivši diplomata