Agencija UN: Senzacionalistički pristup medija u Srbiji nasilju nad ženama na društvenim mrežama
Grafika napravljena od najčešće korišćenih reči u vestima o nasilju nad ženama u istraživanju

Agencija UN: Senzacionalistički pristup medija u Srbiji nasilju nad ženama na društvenim mrežama

BEOGRAD — U čak tri četvrtine postova, mediji u Srbiji kada izveštavaju o nasilju nad ženama i devojčicama na društvenim mrežama, otkrivaju identitet žrtve i češće izveštavaju o konkretnim slučajevima i ličnim pričama žena koje su preživele nasilje, nego što se bave fenomenom, uzrocima i posledicama nasilja, kao i društvenim kontekstom u kom se ono dešava, dok je reakcija publike u velikom broju slučeva ismevanje, glavni su nalazi istraživanja Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).

U, kako kažu, prvoj analizi u Srbiji koja se bavi izveštavanjem medija o nasilju prema ženama i reakcijom publike na društvenim mrežama, pod nazivom "Standardno loše u nestandardno doba", navodi se da tek u nekoliko slučajeva tekstovi sadrže informacije za žrtve nasilja o tome kako da potraže pomoć.

Milana Rikanović, direktorka UN Women u Srbiji, izjavila je da su uobičajene greške korišćenje inicijala žrtve, otkrivanje podataka o prebivalištu i drugih detalja iz privatnog života, koji dovode do lakšeg prepoznavanja žrtve u manjim urbanim i ruralnim područjima.

"Ovo je vrlo opasno imajući u vidu brzinu kojom se informacije šire na internetu i postaju viralne", kaže Rikanović dodajući da mediji treba da budu "naši saveznici u stvaranju sveta bez nasilja".

Prisustvo rodnih stereotipa primećeno je u postovima svih analiziranih medija, međutim netabloidni mediji imaju tendenciju da češće osporavaju rodne stereotipe nego tabloidni, navodi se u analizi.

Tekstovi koji potvrđuju stereotipe dvostruko su prisutniji od onih koji ih osporavaju dok tekstovi, posebno u tabloidima, sadrže senzacionalističke ili stereotipne izraze koji se odnose na nasilje i žene. "Užasno", "šokantno", "nečuveno" najčešće su korištene reči za opisivanje situacije nasilja, piše UN Women.

Grafikon u istraživanju"Standardno loše u nestandardno doba" Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), objavljenog u Beogradu, 10. avgusta 2021.

"Karakteristike tabloidnog izveštavanja mogu se videti u stilu pisanja uz opsežnu upotrebu prideva, interpunkcija, velikih slova, bombastičnih naslova, kao i u odabiru fotografija i prisutnosti rodnih stereotipa. No, mediji koji nisu tabloidi pokazali su, u većini slučajeva, nepristrasan pristup u izveštavanju, odgovarajući na ključna novinarska pitanja - ko, šta, kada, gde, zašto i koristeći jasan jezik, bez prideva", navodi se u analizi.

Takođe, tokom perioda vanrednog stanja kada je zabeležen porast rizika od nasilja prema ženama, u Srbiji kao i u svetu, emotikon za smeh korišćen je 949 puta kao reakcija na postove o slučajevima nasilja prema ženama.

Tamara Skroza, novinarka koja se svojevremeno dugo kroz aktivnost u Savetu za štampu bavila i profesionalizmom u medijima i beležila brojna kršenja kodeksa novinara, kaže da su nalazi "poražavajući, ali ne i neočekivani".

"Svako slično istraživanje dalo je rezultate nalik ovima. Situacija se očigledno i porogšala, pošto smo u proteklom periodu imali veći broj napisa o nasilju. To je dodatno podiglo letvicu tolerancije na užas, pa su se mediji više nego inače takmičili u objavljivanju sočnihi detalja", rekla je skroza sa Glas Amerike.

Kako dalje

UN Women navodi preporuke proistekle iz analize prema kojima mediji treba odgovorno da upravljaju svojim nalozima na društvenim mrežama kada se bave temom nasilja prema ženama, te da treba izveštavati bez senzacionalizma i otkrivanja identiteta žrtve.

Kodeks novinara Srbije o poštovanju privatnosti i žrtvama

Kodeksu novinara Srbije poseban odeljak posvećen je zaštiti privatnosti sa posebnim naglaskom na zaštitu žrtava nasilja. Kodeks propisuje da "novinar poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše".

U smernicama se navodi da prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima, nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju. "Takođe, nije dozvoljeno ni objavljivanje bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtve, bilo počinioca, pre nego što nadležni organ to zvanično saopšti".

Novinar, kaže se dalje, "mora da ima svest o moći medija, odnosno o mogućim posledicama po žrtvu ili počinioca ukoliko se otkrije njihov identitet. Posebno mora da ima u vidu težinu mogućih posledica u slučaju eventualne greške/pogrešne pretpostavke u izveštavanju".

"Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva dozvolu za kršenje etičkih principa profesije", naovdi se u Kodeksu.

Pravo na privatnost suženo je samo kada se piše o javnimličnostima, posebno nosiocima javnih funkcija.

"Osim ovoga, od velike je važnosti da se govor mržnje, uznemirujući, ponižavajući i nasilni komentari blagovremeno uklone. Takođe, jedan od zaključaka je da prilikom upravljanju nalozima na društvenim mrežama, kao i u samom izveštavanju, mediji moraju poštovati profesionalne i etičke kodekse", navodi se u saopštenju i poručuje da analiza može da posluži i kao polazna osnova za osmišljavanje relevantnih obuka i kodeksa izveštavanja za predstavnike medija, kako bi se izbegli rodni stereotipi i sekundarna viktimizacija, kao i poboljšao ukupan kvalitet izveštavanja o nasilju nad ženama i devojčicama.

Međutim Tamara Skroza, za razliku od autorki istraživanja, navodi da ne vidi razlog da se sada pišu posebni kodeksi i uputstva, pa ni da se organizuju dodatne obuke.

"Obuka već imamo onoliko, ne znam koga više i da obučavamo. Takođe, imamo i Kodeks novinara Srbije, i različite priručnike koji se direktno ili iindirektno već bave ovom temom. Šta će nam sada još jedan", pita ona.

"Sve dok država finansijski pomaže medije koji ovako izveštavaju, sve dok se Ministarstvo kulture i informisanja ne oglašava tim povodom, sve dok REM ćuti ili prećutno odobrava, sve dok su nam građani i građanke medijski nepismeni i večito žedni medijske krvi, džaba nam kukanje, džaba nam istraživanja, obuke i kodeksi. Ovo je postalo ozbiljan ne samo medijski, već i društveni problem i trebalo bi mu na taj način prići", zaključila je Skroza, u razgovoru za Glas Amerike.

Grafikon u istraživanju "Standardno loše u nestandardno doba" Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), objavljenog u Beogradu, 10. avgusta 2021.

Analizu je izradila Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) u saradnji sa organizacijom BeFem, u okviru projekta "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji", koji finansira Norveška ambasada u Beogradu. Istraživanje pokriva period vanrednog stanja u Srbiji uvedenog zbog širenja pandemije Kovida 19, od 15. marta do 6. maja 2021. godine.

Izvor: Glas Amerike (VOA)

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.