„Vlastima u Srbiji je u interesu proruska i antievropska kampanja u medijima i ona će nestati ako se interesi vlasti promene“

Medija centar Beograd/20. jun 2023.

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta smatra da je proruska kampanja u Srbiji komplementarna sa antizapadnom, a da u okolnostima zastoja evrointegracija to čini domaće javno mnjenje fertilnim tlom za rusku interpretaciju realnosti, čime se „šalje poruka da EU neće Srbiju, te se jedan broj građana i preispituje da li je Srbiji uopšte tu i mesto, uvek ignorišući i odgovornost Srbije u tome“, dok Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans za Medija centar Beograd ističe da većina pro-ruske propagande koju vidimo u Srbiji ne dolazi od ruskih medija, već od medija pod kontrolom srpskih vlasti i dodaje da bi „prvi smisleni korak u pravcu borbe protiv dezinformacija od strane trećih aktera bila odluka da se prestane sa direktnim i neopravdanim finansiranjem i podrškom propagandističkim medijima koji kontinuirano šire lažne vesti i služe kao oruđe vlasti za političku borbu“.

„Odnos Srbije sa Rusijom je pod budnim okom evropskih institucija. On je predstavljao problem i ranijih godina, kada je partnerstvo dve zemlje bilo razvijano i pompezno slavljeno u domaćoj javnosti. Međutim, nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine, na dobre odnose sa Rusijom se gleda kao na ozbiljnu pretnju ne samo po Zapadni Balkan i po interese EU u regionu, već i po njenu sopstvenu bezbednost. Kina, takođe, ostaje značajan geopolitički rival Evropske unije i SAD, tako da se kineski uticaj u regionu mora pomno pratiti“, kaže u razgovoru za beogradski Medija centar, Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.

Izveštaj EK prihvata i odgovornost Evropske unije, kada navodi da je zastoj u proširenju kreirao plodno tle za štetan uticaj treće strane, konkretno Rusije i Kine. I naš sagovoronik je pri stavu da je zastoj u proširenju EU svakako otvorio vrata za jačanje uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu.

„Kao prvo, odsustvo članstva u EU omogućilo je ovim državama da igraju važniju ulogu u regionu, kako politički, tako i ekonomski. EU je takođe pravila strateške greške poput kašnjenja u donaciji vakcina. Drugo, procesi koji su povezani sa proširenjem, kao što su razvoj demokratskih institucija i rešavanje otvorenih bilateralnih sporova, takođe su „zapeli“ zajedno sa proširenjem. Time su omogućeni i štetni ekonomski uticaj i destabilizacija regiona“, navodi Burazer.

Skoro trećinu izveštaja obuhvataju dezinformacije i operacije uticaja i njihove posledice po javno mnjenje, a prema rečima sagovornika Medija centra, kada se govori o kampanjama dezinformisanja iz inostranstva, uglavnom se misli na ruski medijski uticaj.

„Rusiji je svakako u interesu da destabilizuje Zapadni Balkan, time nanoseći štetu Evropskoj uniji i NATO-u, i u tom smislu su medijski uticaj i kampanje dezinformisanja dosta važna sredstva uticaja u regionu. Nažalost, pored brojnih otvorenih i emotivnih pitanja poput statusa Kosova, sećanja na NATO bombardovanje u Srbiji, bugarsko-makedonskog spora, trajne nestabilnosti u BiH i tako dalje, prostor za nanošenje štete miru u regionu i pro-zapadnoj orijentaciji zemalja je zaista veliki“, smatra izvršni urednik EWB.

Po njegovoj oceni, ruski uticaj u Srbiji je onoliko jak koliko mu srpske vlasti dozvole.

„Većina pro-ruske propagande koju vidimo u Srbiji ne dolazi od ruskih medija, već od medija pod kontrolom srpskih vlasti. Dakle, vlastima u Srbiji je bila u interesu proruska i antievropska kampanja u medijima i ona će vrlo brzo nestati ako se interesi vlasti promene. Naravno, sve to ne znači da Rusija nema sopstveni uticaj ili da ne pokušava ga ojača, koristeći prostor koji joj je omogućen. Imajući u vidu dugogodišnju prorusku propagandu kojoj su građani izloženi, ovo može predstavljati dugoročni problem“, poručio je Burazer.

On dodaje da bi prvi smisleni korak u pravcu borbe protiv dezinformacija od strane trećih aktera bila odluka da se prestane sa direktnim i neopravdanim finansiranjem i podrškom propagandističkim medijima koji kontinuirano šire lažne vesti i služe kao oruđe vlasti za političku borbu. „To su, slučajno ili ne, isti oni mediji koji šire prorusku propagandu. Bilo kakvi drugi koraci u pravcu borbe protiv dezinformacija dok se donose političke odluke da se propagandističkim medijima pruža javno finansiranje i neopravdano dodeljuju nacionalne frekvencije bili bi čista kozmetika“, zaključio je Burazer.

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta za Medija centar ističe da prvenstveni strah koji postoji unutar Evropske unije zbog širenja ruskog uticaja u Srbiji su kulturološka identifikacija sa Moskvom i antizapadni sentiment koji postoji kod naše populacije.

„Proruska kampanja u Srbiji je komplementarna sa antizapadnom, a ona se naslanja na loša iskustva sa Zapadom 1990-ih i predstavljanje Zapada kao aktera koji stalno postavlja nove uslove Srbiju. U okolnostima zastoja evrointegracija, to čini domaće javno mnjenje fertilnim tlom za rusku interpretaciju realnosti. To šalje poruku da EU neće Srbiju, te se jedan broj građana i preispituje da li je Srbiji uopšte tu i mesto, naravno uvek ignorišući i odgovornost Srbije u tome“, navodi Milić.

Po njegovoj oceni, zbog navedenog su se ruski narativi i ugao gledanja o ratu u Ukrajini i Zapadu bez većih problema primili i u Srbiji, što može biti problem za Evropsku uniju na dugi rok. „Izvršne vlasti se mogu menjati, ali u pojedinim društvima stavovi građana mogu biti dosta tvrdi. Odluke izvršne vlasti mogu biti racionalne, ali nagomilana negativna osećanja građana su manje racionalna i zato teža za menjanje“, kazao je on.

Milić dodaje da naročiti razlog je što ruska komunikacijska strategija u Srbiji ne mora da bude konstruktivna, već uz malo truda samo destruktivna za Zapad.

„Značajan broj medija tu ulogu vrši i bez ikakvog ruskog upliva, iako je on veći nego što spolja može delovati. Stalno aktiviranje kosovskog problema samo naglašava problem. Kada su dva pitanja oko kojih ne postoji slaganje između Srbije i Evropske unije, Kosovo i Rusija, stalno u centru pažnje, onda se negativni sentimenti lako i nagomilavaju. Rusija samo komunikacijski koristi taj prostor. Evropska unija je adekvatno identifikovala problem, ali pitanje da li je rešenje samo stopiranje priliva ruskih dezinformacija i narativa, jer se time ne adresira uzrok problema“, zaključio je Milić.