"STANJE UNIJE" – ŠTA DONOSI 2024. GODINA
Za Medija centar Beograd piše: Duško Lopandić/22. septembar 2023.
Čini se da prilikom svakog kraja mandata predstavnika glavnih organa Evropske unije, pitanje datuma budućeg proširenja ponovo biva aktuelno. Još je u sećanju predlog nekadašnjeg predsednika Evropske komisije (EK) Junkera iz 1918. godine, da „vodeći kandidati“ za članstvo (tada su to bili Srbija i Crna Gora) postanu članice EU do 2025. godine. Nedavno je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio da okvirni rok za ulazak novih članica u EU bude 2030. godina. U govoru o „stanju Unije“ koji je pre nekoliko dana predsednica EK Ursula fon der Lajen održala pred Evropskim parlamentom, rok se ne pominje, ali se ističe da „Evropa mora da (ponovo) odgovori na poziv istorije“ i da je u strateškom i bezbednosnom interesu Unije da bude zaokružena sa 30 i plus članica. Proširenje je nakon dvadeset i više godina ponovo postalo jedna od vodećih tema u govorima lidera EU i njenih država članica. Ali za razliku od stanja s kraja prošlog veka, kada se radilo o izgradnji nove evropske arhitekture nakon nestanka socijalističkog bloka, danas se Evropa nalazi u stanju nove konfrontacije – ratnog požara u Ukrajini, koji je potresao ceo kontinent i koji uvek ima potencijal da se proširi.
U svom govoru, koji predstavlja redovni godišnji osvrt na stanje u EU Ursula fon der Lajen se osvrnula na šire rezultate programa EK kojoj uskoro ističe petogodišnji mandat (2019-2024). Ona je istakla da je oko 90% programskih ciljeva koji su najavljeni na početku mandata EK ostvareni, što se u prvom redu odnosi na pitanja borbe protiv klimatskih promena („Green deal“), strateške programe digitalizacije („Digital Europe“), podršku jačanja konkurencije (programi za mala i srednja preduzeća idr), kao i teme (sve akutnijeg manjka) radne snage i migracija (reforma politike azila i sl). Zanimljivo je da je Fon der Lajen izbegla da govori o rezultatima u oblasti zdravstva (posledice epidemije Kovida 19) ali se osvrnula na rezultate u energetskoj politici, posebno u pitanju konverzije uvoza gasa iz Rusije, što se smatra uspehom. Naime, cena gasa na tržištima je pala sa 300 evra po MWh prošle godine na oko 35 evra danas. Fon der Lajen je jedan deo govora posvetila i obezbeđivanju strateških minerala (stvara se međunarodni „Klub za strateške sirovine i minerale“), što je i jedna od gorućih ekoloških tema i u Srbiji.
Od međunarodnih tema, posebno je pomenut odnos sa Kinom, za koju uz nastavak strateškog dijaloga na vrhu važi pristup „izbegavanja rizika“ (de-risc), ali ne i potpunog ekonomskog razdvajanja („decouple“) niti sukobljavanja. Ovo nije sprečilo predsednicu EK da najavi pokretanje velike antisubvencijske procedure na uvoz električnih automobila iz Kine. Ona je ukazala na masivne kineske državne subvencije u izgradnju električnih vozila koje ugrožavaju evropske proizvođače.
Prema statističkim podacima, uvoz pomenutih vozila iz Kine u EU je skočio za preko tri puta u 2023. godini (šest meseci) u odnosu na 2021. g, sa trendom da kineska električna vozila zauzmu oko 15% tržišta EU u 2024. godini.
Ekonomija i geopolitika: nastupajući izbori za Evropski parlament
Govor Fon der Lajen je održan u momentu u kome su ekonomski rezultati EU, odnosno evrozone stabilni, iako relativno slabi. Evropska centralna banka je 14.9.2023. podigla kamate na bankarske depozite (koji utiču na druge kamate) na najviši nivo od nastanka evra (4%). Prognoza inflacije u 2023. godini je 5,6% u evrozoni i 6,5% u celoj EU, sa tendencijom pada u narednim godinama. Rast u evrozoni ove godine iznosi samo 0,7%, uz očekivanje da će porasti na 1% u 2024 i 1,5% u 2025. godini. Prosek nezaposlenosti je na 7%, što odražava i postepen demografski pad i starenje stanovništva, što dugoročno drastično utiče na prognoze rasta, budžeta (posebno penzije i zdravstvo) kao i potreba za radnom snagom, o čemu je govorila i Fon der Lajen.
Gornje prognoze će donekle imati uticaja i na stavove glasača kada su u pitanju izbori za Evropski parlament (EP), koji su predviđeni za početak juna 2024. godine. Ovi izbori će u uticati, ne samo na sastav EP, nego i na izbor drugih organa EU u drugoj polovini 2024. godine - u prvom redu Evropske komisije (uključujući i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, koji je istovremeno potpredsednik EK), kao i izbor predsednika Evropskog saveta. Trendovi u javnom mnjenju, kao i stavovi pojedinih političkih grupa na evropskom nivou ukazuju na postepeno pomeranje glasačkih preferencija ka desnom centru, pa i krajnjoj desnici, kako je to recimo, nedavno bio slučaj u Italiji, u nekim skandinavskim zemljama (Švedska, Finska) i Španiji. Ipak, očekuje se da će u celini, centrističke partije (EPP – narodna stranka i SDP - socijaldemokrate) zadržati najveći uticaj u narednom sastavu EP. Sastav Parlamenta kao i sastav EK će uticati i na orijentacije naredne Komisije, posebno kada su u pitanju politike povezane sa klimatskim promenama (Green deal) i podrškom krupnoj industriji, odnos prema stepenu kontrole u oblasti digitalizacije ili temema poput socijalnog dijaloga.
Uz ovo, ne treba zaboraviti i na uticaj skorašnjih izbora na nacionalnom nivou, poput onih koji će se uskoro održati u, za evropske odnose, sve značajnijoj Poljskoj. Karakter naredne poljske vlade imaće indirektan uticaj i na opštu atmosferu i stanje u EU.
Naredni sastav EK i drugih organa EU će, uz Evropski savet koji čine šefovi država i vlada država članica, naslediti sada jedno od ključnih pitanja za budućnost Evrope i EU: ukrajinski rat i njegove posledice. Moglo bi se konstatovati da će se političke granice Evrope, odnosno Evropske unije na istoku dugoročno odrediti linijom krvi – tamo gde se zaustavi front, jednom kada se prekine razorni rusko-ukrajinski rat.
Deo govora Fon der Lajen se očekivano, kao i prošle godine, odnosio na Ukrajinu. Ona je podsetila na sve mere koje je EU donela u vezi podrške Ukrajini i njenom narodu, počevši od produženja posebnog tretmana za ukrajinske izbeglice, najavu sredstava od preko 50 milijardi evra (za sledeće 4 godine) namenjenih investicijama, reformama i obnovi Ukrajine, do posebnog fonda predviđenog za nabavku municije i vojne opreme za rat. Ipak, u strateškom smislu, glavno pitanje u narednim godinama odnosiće se na način i ritam ulaska Ukrajine u EU, dakle o nastavku politike proširenja Unije, ali u sasvim novom geopolitičkom kontekstu.
Ukrajina i Moldavija su sredinom 2022. godine prihvaćene kao zvanični kandidati za članstvo u Uniji – status koji pre ruske agresije iz februara 2022. godine nisu ni u snu mogle dobiti i koji ukazuje na tektonska pomeranja u evropskoj politici. U decembru ove godine, Evropski savet će razmotriti i (verovatno) odobriti odluku o otpočinjanju pregovora o pristupanju ove dve zemlje u EU. Time će se one formalno pridružiti zemljama Zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija) koje vode pregovore o pristupanju (pregovori sa Turskom su praktično zamrznuti). Osim navedenih, Bosna i Hercegovina je takođe kandidat za članstvo, a Gruzija je „potencijalni“ kandidat. Poseban je status tzv. Kosova, koje je sa EU zaključilo specifičan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i čija vlada je podnela zahtev za članstvo u EU (ovaj zahtev za sada ne ulazi u formalnu proceduru imajući u vidu da pet država članica nije priznalo nezavisnost Kosova).
Proširenje EU kao strateška tema
Predsednica Evropske komisije je naglasila stav da će ritam pristupanja i dalje zavisiti od pojedinačnih zasluga (nivoa pripremljenosti) svakog od potencijalnih kandidata – dakle da nema grupnog pristupanja niti će biti „gledanja kroz prste“. Ona je u govoru posebno najavila uključenje svih kandidata za članstvo u EU u godišnje izveštaje o „vladavini prava“ unutar EU koje EK inače priprema za svaku državu članicu EU. Time se dodatno naglašava važnost ove teme kao ključnog kriterija za prijem u članstvo. Osim Mišela i Fon der Lajen, nedavno se i predsednik Francuske E. Makron osvrnuo na perspektivu širenja EU, ističući da treba predvideti mogućnost stvaranja „Evrope u više brzina“, kako to u izvesnom smislu postoji i danas, pošto dobar deo članica EU iz centralne i istočne Evrope nisu uključene u evrozonu, dok neke (Rumunija i Bugarska) nisu još uvek ni članica aranžmana „Šengen“.
Ako možemo konstatovati da se stvara načelan konsenzus na vrhu EU (Evropski savet) oko pitanja budućeg proširenja EU, Unija ipak i dalje ne uspeva da posigne dogovor oko ispunjenja poslednjeg od „Kopenhaških kriterija“ za proširenje – unutrašnje institucionalne pripremljenosti EU. Fon der Lajen je ukazala da je, kao i u ranijim slučajevima, uz proširenje potrebno i „produbljivanje“ integracije, odnosno institucionalne reforme. Ona nije isključila ni mogućnost promena osnivačkih Ugovora o EU. Poznato je međutim, da oko ovog pitanja i dalje postoji vrlo jak otpor pojedinih država članica EU (posebno manjih i onih na severu) – i to ne samo u odnosu na institucionalne reforme, već čak i na skromnije predloge o punoj primeni odredbi postojećeg Lisabonskog ugovora o EU o načinu donošenja odluka u spoljnoj i bezbednosnoj politici (primena tzv. klauzule o „pasareli“ kojom bi se omogućilo većinsko glasanje u ZSBP).
Prema tome, kakofonija stavova država članica kada se radi o pitanjima promene dosadašnjeg načina donošenja odluka (konsenzus) u pitanjima kao što su zajednička spoljna i bezbednosna politika, poreska politika ili socijalna pitanja, u ovom momentu izgleda kao najveća prepreka konkretnoj perspektivi srednjoročnog širenja EU.
Dalji korak ka postepenom postizanju mogućeg konsenzusa u EU oko internih reformi i pitanja proširenja napravljen je i u vidu najnovijeg ekspertskog francusko-nemačkog dokumenta objavljenog 18.9.2023. godine. Dokument sadrži niz ideja i predloga u vezi sa mogućim načinom prilagođavanja EU za članstvo od preko 30 država članica: ograničenje broja članova EP, smanjenje broja članova Evropske komisije, uvođenje većinskog glasanja u svim pitanjima i dr. I u ovom dokumentu 2030. godina se navodi kao ciljna godina novog širenja Unije, uz koncept razvoja fleksiblinije integracije diferencijacija) koja bi se ostvarivala u više (četiri) koncentričnih krugova (1.„jezgro integracije“, 2. EU, 3. „pridruženo članstvo“ i 4. Evropska politička zajednica). Ideja „pridruženog članstva“ je sasvim nova i podrazumevala bi različite oblike fleksibilnog, delimičnog ili sektorskog članstva zemalja koje iz političkih ili strukturnih razloga još nisu postigle nivo pripremljenosti za punopravno članstvo (ovde se, uz zemlje kandidate sa ZB i one iz istočnog partnerstva, ostavlja i mogućnost novog specifičnog aranžana sa UK).
Iz svega navedenog, trebalo bi očekivati da će geopolitičke presije i interesi u vezi proširenja EU imati primat u narednim godinama. Stoga će naredni izveštaj EK o proširenju (oktobar 2023) verovatno sadržati i neke nove predloge koji se odnose na tzv. sektorsku i faznu integraciju. U tom smislu na stolu je i plan za Zapadni Balkan „u 4 tačke“ predsednice EK, koji predviđa integraciju našeg regiona u jedinstveno tržište EU, uz odgovarajuću dodatnu finansijsku podršku EU, ali koja će verovatno biti praćena i dodatnim uslovaljavanjima na polju vladavine prava.
Autor je bivši ambasador Srbije u Portugalu i pri EU u Briselu, redovni profesor Međunarodnog javnog prava i Evropskog prava na Fakultetu za privredu i pravosuđe, Novi Sad