Aktivista Nikola Ristić: Motivisali smo novi krug ljudi da se pokrene drugačiji, mlađi i svežiji talas bunta

Medija centar Beograd/29. mart 2024. godine

Kampanja „Mobilizacija“ koju sprovodimo ide baš dobro. Nakon javnih prozivki Ane Brnabić, koja je koristila naš poziv za mobilizaciju kao alat protiv nas, dobili smo više stotina prijava za priključenje našoj grupi. Prijavilo se dosta mladih koji nas ne poznaju iz „užih krugova", a koji su spremni da se angažuju, i gotovo da nema mlade osobe koja nam se nije javila sa upitom "šta treba da radimo?", navodi u razgovoru za beogradski Medija centar Nikola Ristić, aktivista organizovane grupe „SviĆe“.

Podsetimo, Nikola Ristić je široj javnosti postao poznat kao demonstrant ispred RIK-a čiju fotografiju iz lične karte (i to u boji) je objavio „Alo“. Nakon toga, režimski tabloidi su se detaljno bavili njegovim privatnim životom, poslom i aktivizmom. Ristić je učestvovao i u blokadama ispred ministarstava u Nemanjinoj ulici, a nakon što je grupa „SviĆe“ objavila video snimak na kojem članovi SNS proveravaju poštanske sandučiće u Beogradu, usledio je napad SNS-a na Ristića i tvrdnja da je „verbalno i fizički nasrnuo na aktiviste Opštinskog odbora SNS Čukarica“ i tada je gradski odbor vladajuće stranke pozvao nadležne institucija da reaguju u skladu sa zakonom. Tu nije bio kraj, već je usledila KZN na kojoj se pojavila tadašnja premijerka Srbije u tehničkom mandatu, Ana Brnabić, kao i „napadnute“ aktivistkinje, a Brnabić je u emisiji „Hit Tvit“ na TV Pink aktiviste Nikolu Ristića i Ivana Bjelića nazvala „fašistima i nasilnicima“.

Povodom svih navedenih dešavanja, Ristić za Medija centar kaže da u 90 odsto privatne ili poslovne komunikacije u proteklih pet meseci, glavna pitanja koja dobija su:“Kako si?”, “Jesi li bezbedan?”, “Da li se plašiš?” ili “Kako su tvoji?”.

„Svima u mom okruženju je jasno koliko je zapravo opasna situacija u kojoj se nalazim ja, kao i svi moji saborci i saborkinje. Međutim, upravo u tome se i nalazi motivacija, baš u tome što je opasno ovo što radimo, a ne bi trebalo i ne bi smelo da bude opasno! Nije pitanje samo demokratije, već je pitanje civilizacijskog razvoja da li smo prevazišli autoritarne režime i društva i da li je sloboda govora smatrana poželjnom ili ne. Imamo taj potpuno poremećeni okvir da se slobodom govora smatra govor mržnje, ili govor koji nekoga “flejmuje” ili targetira, dok se ono što zaista jeste sloboda govora guši upravo takvim odgovorom“, navodi Ristić.

 „Nije normalno da se ljudi koji predstavljaju najviše državne institucije obračunavaju sa neistomišljenicima tako što zauzimaju gotovo ceo medijski prostor i kroz njega lažu o tim ljudima, vrđaju ih i ponižavaju. U ovih skoro pola godine sam to ja, u nekom drugom periodu je bio neko drugi, a verujem da takvo delovanje i jeste tu da bi obeshrabrilo druge ljude. Zato još jednom ponavljam, kao što to uvek kažem kada pričam o ovome, spolja deluje mnogo gore nego što je iznutra, mi moramo da se odupremo tome i mora da nas bude više - jer ako nas je samo jedno ili dvoje, tabloidi  će nas razapinjati, ali ako nas je 10, 20 ili 100 - neće biti dovoljno papira i boje da nas sve pomenu. Moramo da se borimo i mora da nas bude više, jer nas jeste više“.

Naš sagovornik ističe da su se oni kao organizovana grupa prepoznali u uverenju da je aktivizam jedina alternativa tome da ne odu iz Srbije poput dobrog dela njihovih vršnjaka koji su napustili zemlju.

„Nažalost, taj tužan izbor je vrlo često ono što mlade ljude oko nas motiviše da nam se pridruže ili prate naš rad. Takođe, deluje da smo uneli osveženje na aktivističku scenu, drugačiji smo, autentični i kreativni. Naravno, ne očekujemo da će svakome da se svidi to što radimo, to je nemoguće, ali je zanimljivo da upravo iz našeg drugarstva i poverenja unutar tima proizilaze sjajne stvari koje se na kraju i vide u javnosti. Zaista deluje da dobro utičemo na ljude i da smo motivisali neki novi krug ljudi da se pokrene drugačiji, mlađi i svežiji talas bunta. Što se tiče samih tema koje najviše interesuju mlade ljude, deluje da najviša mesta zauzimaju upravo teme koje se ondnose na ovo što sam pomenuo, a to je borba za Srbiju iz koje ne mora da se beži kao i inovativan vid borbe. Naravno, standard života, korupcija, bezbednost, sloboda… to su one teme koje tradicionalno okupljaju aktivne mlade“, kaže Ristić za Medija centar.

Upitan da prokomentariše gde se sakrila demokratska javnost, koja nije spremna ni da brani izborni rezultat i šta je glavni okidač za takvu pasiviziranost, Ristić odgovara- komunikacija opozicije.

„Ali to je potpuno njihova odgovornost, ovo što mi radimo je ludi entuzijazam, jer ako želiš da neko izađe i glasa za tebe – druže, moraš da se cimaš. Ne kažem da im je lako, posebno u ovom svetu propagande i preteških medijskih uslova, ali s druge strane, reakcije tih ljudi nisu pravovremene, a formulacije su im često isprazne ili maše poentu koju građani traže“, ističe naš sagovornik.

Njegov utisak je da opozicija ima pristup novopečenog biznismena koji izlazi na tržište ubeđen u rečenicu “svi su nam ciljna grupa”.

„Plašim se da nema sistematičnog pristupa i da se dosta kreću kao “guske u magli”. Siguran sam da imaju dovoljno novca da angažuju ozbiljnije firme i pojedince koji bi za njih to radili, a zašto nisu, o tome mogu samo da nagađam. Kampanja nije samo plaćen oglas, ili štand na trgu. Kampanja mora da sadrži i jasno profilisane društvene događaje iz kojih se gradi narativ ka različitim populacionim slojevima, kroz raznolike kanale. Međutim, ako bih nastavio u ovom smeru, opet bih upao u zamku davanja besplatnih saveta u javnosti, a to ne želim. Svakako, nadam se da će se setiti da im treba promena, da bi bilo promene“, navodi on.

„Svi u našoj organizovanoj grupi su više nego otvoreni da bilo ko od njih pozove i pita za pomoć – ideje imamo, ali ne osećam da je ovo format u kome treba da ih saopštavamo. Na kraju krajeva, naše akcije su i bile izuzetno uspešne baš zato što niko nije znao detalje o njima pre nego što se dese“.

On navodi da se u organizaciji interno šale da je u toku kampanja “od sandučeta do sandučeta” a ne “od vrata do vrata” (VDV), jer ono što rade (pojedini) SNS aktivisti nije regularna VDV kampanja, već „nekakva muljaža sa biračkim spiskovima, popisom i spiskovima stanara“.

„Ljudi sa terena nam dosta javljaju da ih hvataju u nekakvim mahinacijama i dobro je što smo pokrenuli takav talas, građani sami reaguju i sami štite sebe i svoje glasove. Nažalost, mora još i mora više ljudi da se uključi. Što se tiče kampanje VDV, meni niko nije kucao na vrata, ni vlast, ni opozicija“, kaže Ristić.

Sagovornik Medija centra podseća da su čet aplikacije, potom društvene mreže i na kraju aplikacije internet portala i medija prema svim istraživanjima lokalno i globalno, ono što najviše zauzima prostor u vremenu mladih ljudi tokom dana.

„U skladu sa tim se i mi ponašamo. Zaista se može reći da smo dosta jaki na društvenim mrežama, s druge strane, verujemo i u lični kontakt i dvosmernu komunikaciju pa su četovi svakako opcija, a trudimo se i da budemo prisutni u medijima, što zbog mladih, ali i zbog drugih društvenih grupa koje moraju da stanu uz mladost ako očekujemo bilo kakvu društvenu promenu“, zaključio je Ristić.